May Day 2023

Annual military spending in the world has now surpassed $2.2 trillion, the nuclear arms treaties between Russia and the U.S. are crumbling, and powers like Germany and Japan are rearming for the first time since World War II, the war in Ukraine threatens to engulf the whole of Europe, and the South China Sea is becoming a huge militarized zone, a premonition of the U.S.‑China war that will most likely involve all of humanity.

The international bourgeoisie raises its worn‑out nationalist banners and calls workers to slaughter each other by waving the deceptive boogeymen of totalitarianism, fascism, pseudo "communism", as those of differences between races and religions.

Against this vile bourgeois propaganda, communists reply – this new proletarian massacre being readied has only one cause: it is in defense of ruling class interests and the profits of capital! A generalized war will be imperialist on all fronts!

Despite the mounting economic crisis and the growing indebtedness of states and enterprises, and while governments around the world are increasing military spending, in the last three years the capitalist economy has been beset by disturbances of all kinds, on the one hand overproduction of goods, on the other their shortage in the markets due to the impossibility of continuing capitalist production caused by the tendency of the rate of profit to fall, the decreasing profitability of investment, and the growing gap between production, which is social, and consumption, which is only of the few.

Global capitalism, plagued by economic crisis, is approaching collapse. It is plunging into such a historic crisis that the old antithesis between socialism or capitalism is being transformed into that between socialism or the annihilation of humanity.

The last great economic crisis of capital, the one that originated in the United States in 1929, could only be resolved by the destruction and massacres of World War II. That global imperialist massacre led to the annihilation of more than 70 million people, mostly proletarians, and the almost complete destruction of productive capacity across the entire planet.

The three decades following the war were a "golden age" for capitalism. As the two imperialist blocs of the Soviet Union and the United States shared the spoils of war and kept the proletariat in their respective zones of influence in check, the process of accumulation benefited from the momentum of rebuilding the infrastructure and cities destroyed by the war.

There was also a series of bourgeois revolutions against the rotten colonial and feudal regimes, with capitalism taking hold in all corners of the earth, especially in East and South Asia, India and China. This planetary expansion of the capitalist system of production, while it has allowed the accumulation of huge profits, has not brought prosperity to the working class, it has only extended misery and exploitation to the entire world. Indeed, the majority of the world’s 3.3 billion wage earners still work for starvation wages, without any economic security, in unworthy living conditions.

However, the continuous technical development of the means of production collapses the profitability of capital in production, pushing it toward ephemeral and sterile investments in financial speculation.

But every measure by states to contain the crisis through public debt finally gives no effect, and the bourgeoisie, in order not to go bankrupt, pushes the world into military action, which wipes out all its debts. Arms production for war and war itself are the only way left for the bourgeoisie to get out of the crisis of overproduction that strangles its economic system.

That is why the various states and their ruling parties spread nationalism, to try to bind the workers to the suicidal fate of the bourgeois class, forced, in defense of its mode of production, to plunge the world into the abyss of war, terror, and starvation.

But it is the international proletariat, it is the billions of workers of the world who possess the tool to liberate humanity from the fate sealed by the capitalists: THE CLASS WAR!

Recently there have been extensive strike movements in some countries of Europe, in France, Britain, Germany, Greece. In the United States, too, we are witnessing extensive strikes involving different categories. These struggles are the example to follow.

Since capitalism is an economic system based on the exploitation of wage labor, struggles of the working class in defense of their living and working conditions can counter the capitalist regime and begin to prepare to avert World War III. Every struggle against the exploitation of labor, every rejection of calls for sacrifice in the name of the national economy, is a struggle against capitalism and its war. The struggle in defense of the working class harms capital and is the precondition for weakening the infamous bourgeois political regime.

It is necessary to unite the struggles of the working class. To this end, it is essential to reconstitute class unions in every country, to strengthen them where they already exist, to oppose regime unionism that collaborates with the state and the bosses. Only real trade unions will be able to fight for the unity of action of the proletariat, nationally and internationally.

Only in this way will it be possible to put on the agenda of struggles the demands that unite the entire working class:
  - the defense and increase of wages, with greater increases for the least paid;
  - the reduction of rhythms, hours and working life
  - full wages to the unemployed.

Only on these goals can workers’ strikes and demonstrations converge, in time and space.

This is the indispensable premise so that the proletariat can once again return to struggle, under the leadership of its party, the International Communist Party, for the overthrow of the regime of wage labor, for the communist revolution!

The party is the repository of humanity’s need for communism, of the conscience of class solidarity, of the science of revolutionary Marxism and the experiences of two centuries of glorious workers’ struggles.

   Down with war!
   Down with the regime of Capital!
   Long live Communism!

La spesa militare annuale nel mondo ha ormai superato i 2.200 miliardi di dollari, i trattati sulle armi nucleari tra Russia e Stati Uniti si sgretolano e potenze come Germania e Giappone si stanno riarmando per la prima volta dalla seconda guerra mondiale, la guerra in Ucraina minaccia di travolgere la totalità dell’Europa e il Mar Cinese Meridionale sta diventando un’enorme zona militarizzata, anticipazione della guerra tra Stati Uniti e Cina che con tutta probabilità coinvolgerà l’umanità intera.

La borghesia internazionale innalza i suoi logori vessilli nazionalisti e chiama i lavoratori a massacrarsi fra loro agitando gli spettri ingannevoli del totalitarismo, del fascismo, del “comunismo”, come quelli delle differenze tra razze e religioni.

Alla turpe propaganda borghese i comunisti rispondono che il nuovo massacro tra proletari che si prepara ha una sola unica causa: la difesa degli interessi della classe dominante e i profitti del capitale! La guerra generale sarà imperialista su ogni fronte!

Nonostante la montante crisi economica e il crescente indebitamento degli Stati e delle imprese, e mentre i governi di tutto il mondo aumentano la spesa militare, negli ultimi tre anni l’economia capitalista è stata investita da turbative di ogni tipo, da un lato sovrapproduzione di merci e difficoltà di smercio, dall’altro l’impossibilità di continuare la produzione capitalistica causata dalla tendenza al calo del tasso di profitto, per la diminuzione della redditività degli investimenti e per il crescente divario tra la produzione, che è sociale, e il consumo, che è solo di pochi.

Il capitalismo globale, afflitto dalla crisi economica, si avvicina al collasso. Sta precipitando in una crisi storica tale da trasformare la vecchia antitesi tra socialismo o capitalismo in quella tra comunismo o annientamento dell’umanità.

L’ultima grande crisi economica del capitale, quella che ebbe origine negli Stati Uniti nel 1929, nonostante il New Deal, poté risolversi solo con le distruzioni e i massacri della Seconda Guerra Mondiale. Quel massacro imperialista portò all’annientamento di più di 70 milioni di uomini, per lo più proletari, e alla distruzione quasi completa della capacità produttiva di interi continenti, dall’Europa all’Asia.

I tre decenni seguiti alla guerra furono un’ “epoca d’oro” per il capitalismo. Mentre i due blocchi imperialisti dell’Unione Sovietica e degli Stati Uniti si spartivano il bottino di guerra e tenevano sotto controllo il proletariato nelle rispettive zone d’influenza, il processo di accumulazione si avvalse dello slancio della ricostruzione delle infrastrutture e delle città distrutte dalla guerra.

Si ebbero anche allora una serie di rivoluzioni borghesi contro i vecchi marci regimi coloniali e feudali, con l’affermarsi del capitalismo in tutti gli angoli della terra, soprattutto nell’Asia orientale e meridionale, in India e in Cina. Ma questa espansione planetaria del sistema capitalistico di produzione, mentre ha permesso l’accumulazione di enormi profitti, non ha portato al benessere la classe operaia, ha solo esteso miseria e sfruttamento al mondo intero. La maggioranza dei 3,3 miliardi di salariati nel mondo lavora infatti ancora oggi per paghe da fame, senza alcuna sicurezza economica, in condizioni di vita indegne.

Tuttavia il continuo sviluppo tecnico dei mezzi di produzione fa crollare la redditività del capitale nella produzione, spingendolo verso effimeri e sterili investimenti nella speculazione finanziaria.

Ma ogni misura degli Stati per contenere la crisi attraverso il debito pubblico infine non dà effetto e la borghesia, per non fallire, spinge il mondo nell’azione militare, che azzera tutti i suoi debiti. La produzione di armi per la guerra e la guerra stessa sono l’unica strada rimasta alla borghesia per uscire dalla crisi di sovrapproduzione che strangola il suo sistema economico.

Per questo i vari Stati e i loro partiti di regime fomentano il nazionalismo, per cercare di legare i lavoratori al destino suicida della classe borghese, costretta, in difesa del proprio modo di produzione, a precipitare il mondo nell’abisso della guerra, del terrore, della fame.

Ma è il proletariato internazionale, sono i miliardi di lavoratori del mondo a possedere lo strumento per liberare l’umanità dal destino segnato dai capitalisti: lotta di classe!

Nelle settimane passate si sono verificati estesi movimenti di sciopero in alcuni Paesi d’Europa, in Francia, in Gran Bretagna, in Germania, in Grecia. Anche negli Stati Uniti assistiamo a vasti scioperi che hanno interessato diverse categorie. Queste lotte sono l’esempio da seguire.

Poiché il capitalismo è un sistema economico che si basa sullo sfruttamento del lavoro salariato, è con le lotte della classe operaia in difesa delle proprie condizioni di vita e di lavoro che si può contrastare il regime capitalista e iniziare a prepararsi per scongiurare la Terza Guerra Mondiale. Ogni lotta contro lo sfruttamento del lavoro, ogni rifiuto degli appelli al sacrificio in nome dell’economia nazionale, è una lotta contro il capitalismo e contro la sua guerra. La lotta in difesa della classe operaia danneggia il capitale ed è la premessa per indebolire il suo infame regime politico.

È necessario unire le lotte rivendicative della classe operaia. A tal fine è fondamentale ricostituire in ogni Paese dei sindacati di classe, rafforzarli dove già esistono, per opporsi al sindacalismo di regime che collabora con lo Stato e con i padroni. Solo dei veri sindacati potranno lottare per l’unità d’azione del proletariato, a livello nazionale ed internazionale.

Solo in questo modo si potranno mettere all’ordine del giorno delle lotte le rivendicazioni che accomunano l’intera classe operaia:
  - la difesa e l’aumento dei salari, con aumenti maggiori per i peggio pagati;
  - la riduzione dei ritmi, dell’orario e della vita lavorativa;
  - il salario pieno ai disoccupati.

Su questi obbiettivi si potranno far convergere gli scioperi e le manifestazioni dei lavoratori, nel tempo e nello spazio.

È questa la premessa indispensabile perché il proletariato possa nuovamente tornare a lottare, sotto la guida del suo partito, il Partito Comunista Internazionale, per l’abbattimento del regime del lavoro salariato, per la rivoluzione comunista!

Un partito depositario del bisogno del comunismo dell’umanità intera, dei sentimenti di solidarietà di classe, della scienza del marxismo rivoluzionario e dell’esperienza ormai di due secoli di gloriose lotte operaie.

   Abbasso la guerra!
   Abbasso il regime del Capitale!
   Viva il Comunismo!

El gasto militar anual en todo el mundo ha superado los 2,2 billones de dólares, los tratados sobre armas nucleares entre Rusia y Estados Unidos se están desmoronando y potencias como Alemania y Japón se están rearmando por primera vez desde la Segunda Guerra Mundial, la guerra en Ucrania amenaza con engullir a toda Europa y el Mar de China Meridional se está convirtiendo en una enorme zona militarizada, anticipo de la guerra entre Estados Unidos y China que muy probablemente involucrará a toda la humanidad.

La burguesía internacional enarbola sus gastadas banderas nacionalistas y llama a los trabajadores a masacrarse agitando los engañosos espectros del totalitarismo, del fascismo, de un falso “comunismo”, como los de las diferencias entre razas y religiones.

A la vil propaganda burguesa los comunistas replican que la nueva masacre entre proletarios que se prepara tiene una sola causa: ¡la defensa de los intereses de la clase dominante y las ganancias del capital! ¡La guerra general será imperialista en todos los frentes!

A pesar de la creciente crisis económica y del creciente endeudamiento de estados y empresas, mientras los gobiernos de todo el mundo aumentan el gasto militar, en los últimos tres años la economía capitalista se ha visto golpeada por perturbaciones de todo tipo, por un lado la sobreproducción de bienes, por otra parte, su escasez en los mercados por la imposibilidad de continuar la producción capitalista provocada por la tendencia a la baja de la tasa de ganancia, por la disminución de la rentabilidad de las inversiones y por la creciente brecha entre la producción, que es social y el consumo, que es de unos pocos.

El capitalismo global, azotado por la crisis económica, está al borde del colapso. Se está hundiendo en una crisis histórica como para transformar la vieja antítesis entre socialismo y capitalismo en aquella entre socialismo y aniquilamiento de la humanidad.

La última gran crisis económica del capital, la que se originó en Estados Unidos en 1929, a pesar del New Deal, sólo pudo resolverse con la destrucción y masacres de la Segunda Guerra Mundial. Esa masacre imperialista global llevó a la aniquilación de más de 70 millones de personas, en su mayoría proletarios, y a la destrucción casi total de la capacidad productiva en todo el planeta.

Las tres décadas que siguieron a la guerra fueron una "edad de oro" para el capitalismo. Mientras los dos bloques imperialistas de la Unión Soviética y los Estados Unidos se repartían el botín de guerra y mantenían en jaque al proletariado en sus respectivas zonas de influencia, el proceso de acumulación aprovechó el ímpetu de la reconstrucción de la infraestructura devastada por la guerra y ciudades

Incluso, en ese entonces hubo una serie de revoluciones burguesas contra los viejos regímenes coloniales y feudales podridos, con el surgimiento del capitalismo en todos los rincones de la tierra, especialmente en el este y sur de Asia, India y China. Pero esta expansión planetaria del sistema capitalista de producción, si bien ha permitido la acumulación de enormes ganancias, no ha traído prosperidad a la clase obrera, sólo ha esparcido miseria y explotación a todo el mundo. De hecho, la mayoría de los 3.300 millones de asalariados en el mundo todavía trabajan hoy por salarios de hambre, sin ninguna seguridad económica, en condiciones de vida indignas.

Sin embargo, el continuo desarrollo técnico de los medios de producción reduce la rentabilidad del capital en la producción, empujándolo hacia inversiones efímeras y estériles en la especulación financiera.

Pero todas medidas de los Estados para contener la crisis a través de la deuda pública finalmente no tiene efecto y la burguesía, para no fracasar, empuja al mundo a la acción militar, que cancela todas sus deudas. La producción de armas para la guerra y la guerra misma son el único camino que le queda a la burguesía para salir de la crisis de sobreproducción que asfixia su sistema económico.

Por ello, los diversos estados y sus partidos de régimen difunden el nacionalismo, para intentar atar a los trabajadores a la suerte suicida de la clase burguesa, obligada, en defensa de su propio modo de producción, a hundir al mundo en el abismo de la guerra, terror, de hambre.

Pero es el proletariado internacional, los miles de millones de trabajadores del mundo quienes poseen el instrumento para liberar a la humanidad del destino marcado por los capitalistas: ¡LA LUCHA DE CLASES!

En las últimas semanas ha habido movimientos huelguísticos generalizados en algunos países europeos, en Francia, en Gran Bretaña, en Alemania, en Grecia. Incluso en los Estados Unidos estamos presenciando grandes huelgas que involucran varias categorías. Estas luchas son el ejemplo a seguir.

Siendo el capitalismo un sistema económico basado en la explotación del trabajo asalariado, es con las luchas de la clase obrera en defensa de sus condiciones de vida y de trabajo que se puede oponer al régimen capitalista y empezar a prepararse para evitar la Tercera Guerra Mundial. Toda lucha contra la explotación del trabajo, todo rechazo a los llamamientos al sacrificio en nombre de la economía nacional, es una lucha contra el capitalismo y contra su guerra. La lucha en defensa de la clase obrera daña el capital y es la premisa para debilitar su infame régimen político.

Es necesario unir las luchas reivindicativas de la clase obrera. Para ello es indispensable reconstituir los sindicatos de clase en todos los países, fortalecerlos donde ya existen, oponerse al sindicalismo del régimen que colabora con el Estado y con la patronal. Sólo los verdaderos sindicatos podrán luchar por la unidad de acción del proletariado, a nivel nacional e internacional.

Solo así será posible poner en la agenda de luchas las demandas que unen a toda la clase obrera:
  - la defensa y el aumento de salarios, con incrementos mayores para los peor pagados;
  - la reducción de ritmos, horas y la vida laboral;
  - salarios completos para los desempleados.

Sólo sobre estos objetivos pueden converger las huelgas y las manifestaciones obreras, en el tiempo y en el espacio.

¡Esta es la premisa indispensable para que el proletariado pueda luchar nuevamente, bajo la dirección de su partido, el Partido Comunista Internacional, por el derrocamiento del régimen de trabajo asalariado, por la revolución comunista!

Un partido depositario de la necesidad del comunismo de toda la humanidad, de los sentimientos de solidaridad de clase, de la ciencia del marxismo revolucionario y de la experiencia acumilada dos siglos de gloriosas luchas obreras.

  ¡Abajo la guerra!
  ¡Abajo el régimen del Capital!
  Viva el Comunismo!

Les dépenses militaires annuelles dans le monde ont désormais dépassé les 2 200 milliards de dollars, les traités sur les armes nucléaires entre la Russie et les États‑Unis s’effritent et des puissances comme l’Allemagne et le Japon se réarment pour la première fois depuis la Seconde Guerre mondiale, la guerre en Ukraine menace de bouleverser toute l’Europe et la mer de Chine méridionale devient une immense zone militarisée, une anticipation de la guerre entre les États‑Unis et la Chine qui très probablement entraînera l’ensemble de l’humanité.

La bourgeoisie internationale brandit ses bannières nationalistes usées et appelle les travailleurs à se massacrer les uns les autres en agitant les spectres trompeurs du totalitarisme, du fascisme, d’un faux "communisme", comme ceux des différences entre les races et les religions.

À la vile propagande bourgeoise, les communistes répondent que le nouveau massacre des prolétaires qui se prépare n’a qu’une seule cause : la défense des intérêts de la classe dominante et des profits du capital ! La guerre générale sera impérialiste sur tous les fronts !

Avec la montée de la crise économique et l’endettement croissant des États et des entreprises, et alors que les gouvernements du monde entier augmentent leurs dépenses militaires, l’économie capitaliste est en proie depuis trois ans à des bouleversements de toutes sortes, d’une part la surproduction de marchandises, d’autre part leur pénurie sur les marchés due à l’impossibilité de poursuivre la production capitaliste par suite de la baisse tendancielle du taux de profit, de la diminution de la rentabilité des investissements et l’écart croissant entre la production, qui est sociale, et l’appropriation, qui reste privée.

Le capitalisme mondial, en proie à la crise économique, est proche de l’effondrement. Il plonge dans une crise historique telle que l’ancienne antithèse entre socialisme et capitalisme s’est transformée en une antithèse entre socialisme et anéantissement de l’humanité.

La dernière grande crise économique du capital, celle qui a pris naissance aux États‑Unis en 1929, n’a pu être résolue, malgré le New Deal, que par les destructions et les massacres de la Seconde Guerre mondiale. Ce massacre impérialiste mondial a entraîné l’anéantissement de plus de 70 millions d’hommes, pour la plupart des prolétaires, et la destruction d’une très grande partie de la capacité de production sur l’ensemble de la planète.

Les trois décennies qui ont suivi la guerre ont été un "âge d’or" pour le capitalisme. Tandis que les deux blocs impérialistes de l’Union soviétique et des États‑Unis se partageaient le butin de la guerre et tenaient en échec le prolétariat dans leurs zones d’influence respectives, le processus d’accumulation bénéficiait de la dynamique de reconstruction des infrastructures et des villes détruites par la guerre.

Il y eut également une série de révolutions bourgeoises contre les vieux régimes coloniaux et précapitalistes en pleine décompositions, et le capitalisme s’est installé aux quatre coins de la planète, en particulier en Asie de l’Est et du Sud, en Inde et en Chine. Mais cette expansion planétaire du système de production capitaliste, si elle a permis l’accumulation de richesses, n’a pas amené au bien‑être de la classe travailleuse, ou seulement à une petite partie d’entre elle, et a au contraire augmenté la misère et l’exploitation dans le monde entier. La majorité des 3,3 milliards de salariés du monde travaille en effet encore aujourd’hui pour un salaire de misère, sans aucune sécurité économique, dans des conditions de vie indignes.

Cependant, le développement technique continu des moyens de production fait s’effondrer la rentabilité du capital dans la production, le poussant vers des investissements éphémères et stériles dans la spéculation financière.

Mais toutes les mesures prises par les États pour contenir la crise par l’endettement public s’avèrent finalement inefficaces et les différentes bourgeoisies et leurs États, pour ne pas faire faillite, sont poussés par les contradictions du capital vers un affrontement général. La production d’armes de guerre et la guerre elle‑même sont la seule voie qui reste à la bourgeoisie pour sortir de la crise de surproduction qui étrangle son système économique. Cette guerre monstrueuse et ignoble permettra un nouveau cycle d’accumulation du capital, comme dans le second après guerre.

C’est pourquoi les différents Etats et leurs partis au pouvoir répandent le nationalisme, pour tenter de lier les travailleurs au destin suicidaire de la classe bourgeoise, contrainte, pour défendre son mode de production, de plonger le monde dans l’abîme de la guerre, de la terreur et de de la faim.

Mais c’est le prolétariat international, ce sont les milliards de travailleurs du monde qui possèdent l’instrument pour libérer l’humanité du sort scellé par les capitalistes : LA LUTTE DES CLASSES !

Ces dernières semaines, d’importants mouvements de grève ont eu lieu dans certains pays d’Europe, en France, en Grande-Bretagne, en Allemagne, en Grèce. Aux Etats‑Unis aussi, nous avons assisté à des grèves de grande ampleur dans différentes catégories. Ces luttes sont un exemple à suivre.

Le capitalisme étant un système économique basé sur l’exploitation du travail salarié, c’est avec les luttes de la classe travailleuse pour la défense de ses conditions de vie et de travail que l’on peut contrer le régime capitaliste et commencer à se préparer à éviter la Troisième Guerre mondiale. Chaque lutte contre l’exploitation du travail, chaque rejet des appels au sacrifice au nom de l’économie nationale, est une lutte contre le capitalisme et sa guerre. La lutte pour la défense de la classe travailleuse porte atteinte au capital et est la condition préalable à l’affaiblissement de son régime politique infâme.

Il est nécessaire d’unir les luttes revendicatives de la classe ouvrière. Pour cela, il est indispensable de reconstituer des syndicats de classe dans tous les pays, de les renforcer là où ils existent déjà, de s’opposer au syndicalisme de régime qui collabore avec l’État et les patrons. Seuls de véritables syndicats pourront lutter pour l’unité d’action du prolétariat, au niveau national et international.

Ce n’est qu’ainsi qu’il sera possible de mettre à l’ordre du jour des luttes les revendications qui unissent l’ensemble de la classe travailleuse :
  - la défense et l’augmentation des salaires, avec des augmentations plus importantes pour les plus mal payés ;
  - la réduction des rythmes de travail, des heures de travail et de la durée de la vie professionnelle ;
  - le plein salaire pour les chômeurs.

Ce n’est que sur ces objectifs que les grèves et les manifestations des travailleurs peuvent converger, dans le temps et dans l’espace.

C’est la condition indispensable pour que le prolétariat puisse à nouveau lutter, sous la direction de son parti, le Parti communiste international, pour le renversement du régime du salariat, pour la révolution communiste ! Un parti dépositaire du besoin de communisme de l’humanité entière, des sentiments de solidarité de classe, de la science du marxisme révolutionnaire et de l’expérience de deux siècles de glorieuses luttes ouvrières.

   A bas la guerre !
   A bas le régime du Capital!
   Vive le Communisme !

Die jährlichen Militärausgaben in der Welt haben inzwischen 2,2 Billionen Dollar überschritten, die Atomwaffenverträge zwischen Russland und den USA bröckeln, und Mächte wie Deutschland und Japan rüsten zum ersten Mal seit dem Zweiten Weltkrieg wieder auf; der Krieg in der Ukraine droht ganz Europa zu verschlingen, und das Südchinesische Meer wird zu einer riesigen militarisierten Zone, eine Vorahnung des Krieges zwischen den USA und China, der höchstwahrscheinlich die gesamte Menschheit betreffen wird.

Die internationale Bourgeoisie erhebt ihre abgenutzten nationalistischen Banner und ruft die Arbeiter dazu auf, sich gegenseitig abzuschlachten, indem sie die trügerischen Schreckgespenster des Totalitarismus, des Faschismus, eines falschen "Kommunismus", wie die der Unterschiede zwischen den Rassen und Religionen, verbreitet.

Auf die abscheuliche bürgerliche Propaganda antworten die Kommunisten, dass das neue Massaker unter den Proletariern, das vorbereitet wird, nur eine Ursache hat: die Verteidigung der Interessen der herrschenden Klasse und der Profite des Kapitals! Der allgemeine Krieg wird an allen Fronten imperialistisch sein!

Trotz der sich verschärfenden Wirtschaftskrise und der zunehmenden Verschuldung von Staaten und Unternehmen, und während die Regierungen in aller Welt ihre Militärausgaben erhöhen, wurde die kapitalistische Wirtschaft in den letzten drei Jahren von Störungen aller Art geplagt, einerseits von einer Überproduktion von Gütern, andererseits von deren Verknappung auf den Märkten aufgrund der Unmöglichkeit, die kapitalistische Produktion fortzusetzen, die durch die tendenziell sinkende Profitrate, die abnehmende Rentabilität von Investitionen und die wachsende Kluft zwischen der Produktion, die sozial ist, und dem Konsum, der nur einigen wenigen gehört, verursacht wird.

Der von einer Wirtschaftskrise geplagte globale Kapitalismus steht vor dem Zusammenbruch. Er stürzt in eine solche historische Krise, dass die alte Antithese zwischen Sozialismus oder Kapitalismus in diejenige zwischen Sozialismus oder der Vernichtung der Menschheit umgewandelt wird.

Die letzte große Wirtschaftskrise des Kapitals, die 1929 von den USA ausging, konnte trotz des „New Deal“ nur durch die Zerstörungen und Massaker des Zweiten Weltkriegs gelöst werden. Dieses globale imperialistische Massaker führte zur Vernichtung von mehr als 70 Millionen Menschen, zumeist Proletariern, und zur fast vollständigen Zerstörung der Produktionskapazitäten auf dem gesamten Planeten.

Die drei Jahrzehnte nach dem Krieg waren ein "goldenes Zeitalter" für den Kapitalismus. Während die beiden imperialistischen Blöcke der Sowjetunion und der Vereinigten Staaten die Kriegsbeute aufteilten und das Proletariat in ihren jeweiligen Einflusszonen in Schach hielten, profitierte der Akkumulationsprozess von der Dynamik des Wiederaufbaus der durch den Krieg zerstörten Infrastruktur und Städte.

Schon damals gab es eine Reihe von bürgerlichen Revolutionen gegen die alten verrotteten Kolonial- und Feudalregime, und der Kapitalismus setzte sich in allen Teilen der Erde durch, insbesondere in Ost- und Südasien, Indien und China. Doch diese weltweite Ausdehnung des kapitalistischen Produktionssystems hat zwar die Anhäufung riesiger Profite ermöglicht, aber der Arbeiterklasse keinen Wohlstand gebracht, sondern nur das Elend und die Ausbeutung auf die ganze Welt ausgedehnt. In der Tat arbeitet die Mehrheit der 3,3 Milliarden Lohnabhängigen auf der Welt immer noch für Hungerlöhne, ohne wirtschaftliche Sicherheit, unter unwürdigen Lebensbedingungen.

Die kontinuierliche technische Entwicklung der Produktionsmittel lässt jedoch die Rentabilität des Kapitals in der Produktion zusammenbrechen und drängt es zu kurzlebigen und sterilen Investitionen in Finanzspekulationen.

Aber jede Maßnahme der Staaten, die Krise durch Staatsverschuldung einzudämmen, ist letztendlich wirkungslos, und die Bourgeoisie, um nicht bankrott zu gehen, drängt die Welt in militärische Aktionen, die alle ihre Schulden tilgen. Die Produktion von Waffen für den Krieg und der Krieg selbst sind der einzige Weg, der der Bourgeoisie bleibt, um aus der Krise der Überproduktion, die ihr Wirtschaftssystem stranguliert, herauszukommen.

Aus diesem Grund verbreiten die verschiedenen Staaten und ihre Regimeparteien den Nationalismus, um zu versuchen, die Arbeiter an das selbstmörderische Schicksal der Bourgeoisie zu binden, die gezwungen ist, zur Verteidigung ihrer Produktionsweise die Welt in den Abgrund von Krieg, Terror und Hunger zu stürzen.

Aber es ist das internationale Proletariat, es sind die Milliarden von Arbeitern der Welt, die das Instrument besitzen, um die Menschheit von dem von den Kapitalisten besiegelten Schicksal zu befreien: DER KLASSENKAMPF!

In den letzten Wochen gab es in einigen Ländern Europas, in Frankreich, im Vereinigten Königreich, in Deutschland und in Griechenland, umfangreiche Streikbewegungen. Auch in den Vereinigten Staaten hat man umfangreiche Streiks erlebt, die verschiedene Kategorien betrafen. Diese Kämpfe sind ein Beispiel, dem wir folgen sollten.

Da der Kapitalismus ein Wirtschaftssystem ist, das auf der Ausbeutung der Lohnarbeit beruht, können die Kämpfe der Arbeiterklasse zur Verteidigung ihrer Lebens- und Arbeitsbedingungen dem kapitalistischen Regime entgegengesetzt werden und die Vorbereitungen zur Abwendung des Dritten Weltkriegs beginnen. Jeder Kampf gegen die Ausbeutung der Arbeit, jede Ablehnung von Opferaufrufen im Namen der Nationalökonomie ist ein Kampf gegen den Kapitalismus und seinen Krieg. Der Kampf zur Verteidigung der Arbeiterklasse schadet dem Kapital und ist die Voraussetzung für die Schwächung seines schändlichen politischen Regimes.

Es ist notwendig, die Forderungskämpfe der Arbeiterklasse zu vereinen. Zu diesem Zweck ist es unerlässlich, die Klassengewerkschaften in jedem Land neu zu gründen, sie dort zu stärken, wo sie bereits existieren, und sich dem Regimegewerkschaftswesen entgegenzustellen, das mit dem Staat und den Unternehmensbossen kollaboriert. Nur echte Gewerkschaften werden in der Lage sein, für die Aktionseinheit des Proletariats zu kämpfen, auf nationaler und internationaler Ebene.

Nur so können die Forderungen, die die gesamte Arbeiterklasse vereinen, auf die Tagesordnung der Kämpfe gesetzt werden:
  - die Verteidigung und Erhöhung der Löhne, mit höheren Steigerungen für die am schlechtesten Bezahlten;
  - die Verkürzung der Arbeitsrhythmen, der Arbeitszeiten und des Arbeitslebens;
  - voller Lohn für die Arbeitslosen.

Auf diese Ziele hin müssen sich die Streiks und Arbeiterdemonstrationen zeitlich und räumlich annähern.

Dies ist die Voraussetzung dafür, dass das Proletariat unter der Führung seiner Partei, der Internationalen Kommunistischen Partei, erneut für den Sturz des Regimes der Lohnarbeit, für die kommunistische Revolution kämpft!

Eine Partei, die das Bedürfnis der gesamten Menschheit nach Kommunismus, das Gefühl der Klassensolidarität, die Wissenschaft des revolutionären Marxismus und die Erfahrung von zwei Jahrhunderten glorreicher Arbeiterkämpfe in sich vereint.

    Nieder mit dem Krieg!
    Nieder mit dem Regime des Kapitals!
    Es lebe der Kommunismus!

Roczne wydatki na wojsko na świecie przekroczyły już 2,2 biliona dolarów, traktaty o broni jądrowej między Rosją a Stanami Zjednoczonymi rozpadają się, a takie potęgi jak Niemcy i Japonia zbroją się po raz pierwszy od II wojny światowej, wojna na Ukrainie grozi pochłonięciem całej Europy, a Morze Południowochińskie staje się ogromną strefą zmilitaryzowaną, co jest zapowiedzią wojny USA‑Chiny, która najprawdopodobniej obejmie całą ludzkość.

Międzynarodowa burżuazja podnosi swoje zużyte nacjonalistyczne sztandary i wzywa robotników do wzajemnej rzezi, wymachując zwodniczymi hasłami o walce z totalitaryzmem, faszyzmem, pseudo "komunizmem", jak i te o różnicach między rasami i religiami.

Przeciwko tej nikczemnej burżuazyjnej propagandzie komuniści odpowiadają – ta nowa przygotowywana proletariacka masakra ma tylko jedną przyczynę: jest w obronie interesów klasy rządzącej i zysków kapitału! Uogólniona wojna będzie miała charakter imperialistyczny na wszystkich frontach!

Pomimo narastającego kryzysu gospodarczego i rosnącego zadłużenia państw i przedsiębiorstw, a także pomimo tego, że rządy na całym świecie zwiększają wydatki na cele wojskowe, w ciągu ostatnich trzech lat gospodarkę kapitalistyczną nękały różnego rodzaju zakłócenia, z jednej strony nadprodukcja towarów, z drugiej zaś ich niedobór na rynkach wynikający z niemożności kontynuowania produkcji kapitalistycznej, spowodowanej tendencją do spadku stopy zysku, malejącą opłacalnością inwestycji oraz rosnącą przepaścią między produkcją, która jest społeczna, a konsumpcją, która jest udziałem tylko nielicznych.

Globalny kapitalizm, nękany przez kryzys gospodarczy, zbliża się do upadku. Pogrąża się w takim historycznym kryzysie, że stara antyteza między socjalizmem a kapitalizmem przekształca się w antytezę między socjalizmem a zagładą ludzkości.

Ostatni wielki kryzys gospodarczy kapitału, ten, który powstał w Stanach Zjednoczonych w 1929 roku, mógł być rozwiązany jedynie przez zniszczenie i masakry II wojny światowej. Ta globalna imperialistyczna masakra doprowadziła do unicestwienia ponad 70 milionów ludzi, w większości proletariuszy, i niemal całkowitego zniszczenia zdolności produkcyjnych na całej planecie.

Trzy dekady po wojnie były dla kapitalizmu "złotym wiekiem". Ponieważ dwa bloki imperialistyczne – Związek Radziecki i Stany Zjednoczone – podzieliły się łupami wojennymi i trzymały w ryzach proletariat w swoich strefach wpływów, proces akumulacji skorzystał z rozmachu odbudowy infrastruktury i miast zniszczonych przez wojnę.

Doszło też do serii rewolucji burżuazyjnych przeciwko zgniłym reżimom kolonialnym i feudalnym, a kapitalizm zapanował we wszystkich zakątkach ziemi, zwłaszcza w Azji Wschodniej i Południowej, w Indiach i Chinach. Ta planetarna ekspansja kapitalistycznego systemu produkcji, choć umożliwiła akumulację ogromnych zysków, nie przyniosła dobrobytu klasie robotniczej, a jedynie rozszerzyła nędzę i wyzysk na cały świat. W rzeczywistości większość z 3,3 miliarda pracowników najemnych na świecie nadal pracuje za głodowe pensje, bez żadnego zabezpieczenia ekonomicznego, w niegodnych warunkach życia.

Jednakże ciągły rozwój techniczny środków produkcji załamuje opłacalność kapitału w produkcji, popychając go w kierunku efemerycznych i jałowych inwestycji w spekulacje finansowe.

Ale każdy środek stosowany przez państwa w celu opanowania kryzysu poprzez dług publiczny w końcu nie daje żadnego efektu i burżuazja, aby nie zbankrutować, popycha świat do działań militarnych, które wymazują wszystkie jej długi. Produkcja broni na potrzeby wojny i sama wojna to jedyny sposób, jaki pozostał burżuazji, by wyjść z kryzysu nadprodukcji, który dusi jej system gospodarczy.

Dlatego różne państwa i ich partie rządzące szerzą nacjonalizm, aby spróbować związać robotników z samobójczym losem klasy burżuazyjnej, zmuszonej, w obronie swojego sposobu produkcji, do pogrążenia świata w otchłani wojny, terroru i głodu.

Ale to właśnie międzynarodowy proletariat, to miliardy robotników świata posiadają narzędzie do wyzwolenia ludzkości z losu przypieczętowanego przez kapitalistów: WOJNĘ KLASOWĄ!

Ostatnio w niektórych krajach Europy, we Francji, w Wielkiej Brytanii, w Niemczech, w Grecji, miały miejsce rozległe ruchy strajkowe. Również w Stanach Zjednoczonych jesteśmy świadkami rozległych strajków obejmujących różne kategorie. Te walki są przykładem do naśladowania.

Ponieważ kapitalizm jest systemem gospodarczym opartym na wyzysku pracy najemnej, walka klasy robotniczej w obronie warunków życia i pracy może przeciwstawić się reżimowi kapitalistycznemu i rozpocząć przygotowania do zapobieżenia III wojny światowej. Każda walka z wyzyskiem pracy, każde odrzucenie wezwań do poświęceń w imię gospodarki narodowej jest walką z kapitalizmem i jego wojną. Walka w obronie klasy robotniczej szkodzi kapitałowi i jest warunkiem osłabienia niesławnego burżuazyjnego reżimu politycznego.

Konieczne jest zjednoczenie walk klasy robotniczej. W tym celu konieczne jest odtworzenie związków klasowych w każdym kraju, wzmocnienie ich tam, gdzie już istnieją, przeciwstawienie się związkom reżimowym, które współpracują z państwem i pracodawcami. Tylko prawdziwe związki zawodowe będą mogły walczyć o jedność działania proletariatu, w skali krajowej i międzynarodowej.

Tylko w ten sposób będzie można wprowadzić na porządek dzienny walk żądania, które jednoczą całą klasę robotniczą:
  - obrona i wzrost płac, z większymi podwyżkami dla najmniej zarabiających;
  - ograniczenie żmudności, godzin i czasu pracy.
  - pełne wynagrodzenie dla bezrobotnych.
Tylko na tych celach mogą zbiec się strajki i demonstracje robotnicze, w czasie i przestrzeni.

Jest to niezbędna przesłanka, aby proletariat mógł ponownie powrócić do walki, pod przewodnictwem swojej partii, Międzynarodowej Partii Komunistycznej, o obalenie reżimu pracy najemnej, o rewolucję komunistyczną!

Partia jest depozytariuszem potrzeby ludzkości do osiągnięcia komunizmu, świadomości solidarności klasowej, nauki rewolucyjnego marksizmu i doświadczeń dwóch wieków chwalebnych walk robotniczych.

   Precz z wojną!
   Precz z reżimem kapitału!
   Niech żyje komunizm!

As despesas militares anuais no mundo já ultrapassaram os 2,2 triliões de dólares, os tratados sobre armas nucleares entre a Rússia e os Estados Unidos estão a desmoronar‑se e potências como a Alemanha e o Japão estão a rearmar‑se pela primeira vez desde a Segunda Guerra Mundial, a guerra na Ucrânia ameaça envolver toda a Europa e o Mar do Sul da China está a tornar‑se numa enorme zona militarizada, uma antevisão da guerra entre os Estados Unidos e a China que provavelmente envolverá toda a humanidade.

A burguesia internacional levanta as suas velhas bandeiras nacionalistas bem usadas e chama os trabalhadores a massacrarem‑se uns aos outros, usando as mentiras dos espectros do totalitarismo, do fascismo, dum pseudo “comunismo”, e também apelando à intolerância às diferenças raciais e religiosas.

À vil propaganda burguesa os comunistas respondem que o novo massacre entre proletários que está a ser preparado tem um e só um objetivo: a defesa dos interesses da classe dominante e os lucros do capital! A guerra geral será imperialista em todas as frentes!

Apesar da piorante crise económica e do crescente endividamento dos Estados e das empresas, e enquanto os governos de todo o mundo aumentam as despesas militares, nos últimos três anos a economia capitalista tem sido flagelada por transtornos de todo o tipo, por um lado a sobreprodução de bens, por outro a sua escassez nos mercados devido à impossibilidade de continuar a produção capitalista causada pela tendência à queda da taxa de lucro, a diminuição da lucratividade dos investimentos e o crescente fosso entre a produção, que é social, e o consumo, que é apenas de alguns.

O capitalismo global, flagelado pela crise económica, aproxima‑se a um colapso. Está a mergulhar numa crise histórica tão severa que a velha antítese que dizia “socialismo ou capitalismo” é agora “socialismo ou a aniquilação da humanidade”.

A última grande crise económica do capital, aquela que teve origem nos Estados Unidos em 1929, apesar do New Deal, só pôde ser resolvida pela destruição e pelos massacres da Segunda Guerra Mundial. Esse massacre imperialista global levou à morte de mais de 70 milhões de homens, na sua maioria proletários, e à destruição quase completa da capacidade produtiva em todo o planeta.

As três décadas que se seguiram à guerra foram a “era dourado” do capitalismo. Enquanto os dois blocos imperialistas – os da União Soviética e dos Estados Unidos – partilhavam os despojos da guerra e mantinham o proletariado nas suas respetivas zonas de influência sob controlo, o processo de acumulação beneficiava do impulso de reconstrução das infra‑estruturas e cidades destruídas pela guerra.

Houve também uma série de revoluções burguesas contra os velhos regimes coloniais e feudais-ancestrais, com o capitalismo moderno a instalar‑se em todos os cantos do mundo, especialmente no Leste e Sul da Ásia, na Índia e China. Mas esta expansão planetária do modo de produção capitalista, embora tenha permitido a acumulação de enormes lucros, não trouxe prosperidade à classe trabalhadora, apenas estendeu a miséria e a exploração a todo o mundo. De facto, a maioria dos 3,3 mil milhões de assalariados do mundo ainda trabalha por salários de fome, sem qualquer segurança económica, em condições de vida indignas.

No entanto, o contínuo desenvolvimento técnico dos meios de produção provoca o colapso da rentabilidade do capital em produção, empurrando‑o para investimentos efémeros e estéreis em especulação financeira.

Mas cada medida dos Estados para conter a crise através da dívida pública acaba por se revelar ineficaz e a burguesia, para não ir à falência, empurra o mundo para a ação militar, o que acaba com todas as suas dívidas. A produção de armas de guerra e a própria guerra são o único caminho que resta à burguesia para sair da crise de superprodução que estrangula o seu sistema económico.

É por isso que todos os vários Estados e todos os seus partidos dominantes difundem o nacionalismo, para tentar amarrar os trabalhadores ao destino suicida da classe burguesa, forçados, em defesa do modo de produção burguês que explora os operários, a mergulhar o mundo no abismo da guerra, do terror e da fome.

Mas é o proletariado internacional, são os biliões de trabalhadores no mundo inteiro que possuem o instrumento para libertar a humanidade do destino selado pelos capitalistas: A LUTA DE CLASSE!

Nas últimas semanas, houve largos movimentos grevistas nalguns países da Europa, em França, na Grã‑Bretanha, na Alemanha, na Grécia. Também nos Estados Unidos temos testemunhado greves extensivas em várias categorias. Estas lutas são o exemplo a seguir.

Como o capitalismo é um sistema económico baseado na exploração do trabalho assalariado, é com as lutas da classe trabalhadora em defesa das suas condições de vida e de trabalho que podemos contrariar o regime capitalista e começar a preparar‑nos para evitar a Terceira Guerra Mundial. Toda a luta contra a exploração do trabalho, toda a rejeição de apelos ao sacrifício em nome da economia nacional, é uma luta contra o capitalismo e a sua guerra. A luta em defesa da classe trabalhadora prejudica o capital e é a condição necessário para o enfraquecimento do seu regime político nefasto.

É necessário unir as lutas da classe operária. Para isso, é essencial reconstituir os sindicatos militantes em cada país, fortalecê‑los onde já existem, opor‑se ao sindicalismo de regime que colabora com o Estado e os patrões. Só sindicatos de classe que merecem o nome serão capazes de lutar pela unidade de ação do proletariado, a nível nacional e internacional.

Só desta forma será possível colocar na agenda das lutas as exigências que unem toda a classe trabalhadora:
  - a defesa e o aumento dos salários, com aumentos mais elevados para os mais mal remunerados;
  - a redução dos ritmos de trabalho, das horas de trabalho e da vida profissional;
  - o salário integral para os desempregados.

Só nestes objetivos é que todas as greves e manifestações dos trabalhadores se podem convergir, no tempo e no espaço.

Esta é a premissa indispensável para que o proletariado possa lutar novamente, sob a liderança do seu partido, o Partido Comunista Internacional, pela derrubada do regime de trabalho assalariado, pela revolução comunista!

Um Partido que guarda em si, permanente e consistentemente, a necessidade da humanidade pelo comunismo, dos sentimentos de solidariedade de classe, da ciência do marxismo revolucionário e da experiência de dois séculos de lutas gloriosas dos trabalhadores.
    Abaixo a guerra!
    Abaixo o regime do Capital!
    Viva o Comunismo!

Roční světové vojenské výdaje již přesáhly 2,2 bilionu dolarů, smlouvy o omezení jaderných zbraní mezi Ruskem a USA se hroutí, mocnosti jako Německo a Japonsko poprvé od druhé světové války znovu zbrojí, válka na Ukrajině hrozí zachvátit celou Evropu a Jihočínské moře se stává obrovskou militarizovanou zónou v předzvěsti americko-čínské války, do níž bude s největší pravděpodobností zataženo celé lidstvo.

Mezinárodní buržoazie zvedá své omšelé nacionalistické prapory a vyzývá pracující k vzájemnému vyvražďování, mávajíc před nimi klamnými strašáky totalitarismu, fašismu, pseudokomunismu, stejně jako těmi o rozdílech mezi rasami a náboženstvími.

Na tuto odpornou buržoazní propagandu komunisté odpovídají, že příčina nově připravovaného masakru proletářů je jen jedna: obrana zájmů vládnoucí třídy a zisků kapitálu! Všeobecná válka bude mít imperialistický charakter na všech frontách!

Navzdory stupňující se hospodářské krizi a rostoucímu zadlužení států i podniků a ruku v ruce s tím, jak vlády na celém světě zvyšují vojenské výdaje, kapitalistickou ekonomiku v posledních třech letech sužují poruchy všeho druhu: na jedné straně nadvýroba zboží a potíže s jeho odbytem, na straně druhé jeho nedostatek na trzích plynoucí ze skutečnosti, že v kapitalistické výrobě nelze pokračovat vinou sestupné tendence míry zisku, klesající výnosnosti investic a rostoucí propasti mezi výrobou, která je společenská, a spotřebou, která je toliko výsadou nemnohých.

Globální kapitalismus, sužovaný hospodářskou krizí, se blíží kolapsu. Upadá do takové historické krize, že někdejší protiklad mezi socialismem a kapitalismem se mění v protiklad mezi komunismem a zánikem lidstva.

Poslední velkou hospodářskou krizi kapitálu, která měla svůj původ ve Spojených státech v roce 1929, se navzdory New Dealu podařilo vyřešit až destrukcí a masakry druhé světové války. Tento imperialistický masakr vedl k vyhlazení více než 70 milionů lidí, z velké části proletářů, a k téměř úplnému zničení výrobních kapacit celých kontinentů od Evropy po Asii.

Tři desetiletí po válce byla pro kapitalismus „zlatým věkem“. Zatímco si oba imperialistické bloky, Sovětský svaz a Spojené státy, mezi sebou dělily válečnou kořist a držely proletariát ve svých zónách vlivu na uzdě, proces akumulace těžil z dynamiky obnovování válkou zničené infrastruktury a měst.

Tehdy také došlo k řadě buržoazních revolucí proti prohnilým starým koloniálním a feudálním režimům, v jejichž důsledku kapitalismus zapustil kořeny ve všech koutech světa, zejména ve východní a jižní Asii, Indii a Číně. Tato planetární expanze kapitalistického výrobního způsobu sice umožnila akumulaci obrovských zisků, avšak namísto toho, aby přinesla prosperitu dělnické třídě, pouze rozšířila bídu a vykořisťování na celý svět. Většina z 3,3 miliardy námezdních dělníků dnešního světa totiž stále pracuje za hladové mzdy, bez jakéhokoli ekonomického zajištění a v nedůstojných životních podmínkách.

Neustálý technický rozvoj výrobních prostředků má však na kapitál ten účinek, že způsobuje zhroucení jeho výnosnosti ve výrobě a tlačí jej místo toho k pomíjivým a neplodným investicím do finančních spekulací.

Veškerá opatření, jimiž se státy pokoušejí za pomoci veřejného dluhu krizi zkrotit, se však nakonec ukazují jako neúčinná a buržoazie ve snaze zabránit vlastnímu bankrotu žene svět do vojenských akcí, které všechny její dluhy smažou. Zbrojní výroba pro válku a válka samotná představují pro buržoazii jediné zbývající východisko z krize nadvýroby, která dusí její ekonomický systém.

Proto různé státy a jejich vládnoucí strany podněcují nacionalismus, aby se pokusily spoutat pracující sebevražedným osudem buržoazní třídy, která je v rámci obrany svého výrobního způsobu nucena uvrhnout svět do propasti války, teroru a hladu.

Je to však mezinárodní proletariát, jsou to miliardy dělníků celého světa, kdo vlastní nástroj k osvobození lidstva od osudu zpečetěného kapitalisty: TŘÍDNÍ BOJ!

V posledních týdnech propukla v některých zemích Evropy – ve Francii, Británii, Německu, Řecku – rozsáhlá stávková hnutí. Také ve Spojených státech jsme svědky rozsáhlých stávek různých profesí. Tyto boje jsou příkladem hodným následování.

Protože kapitalismus je ekonomický systém založený na vykořisťování námezdní práce, jsou to právě boje, kterými dělnická třída brání své životní a pracovní podmínky, jimiž je možné čelit kapitalistickému režimu a začít se připravovat na odvrácení třetí světové války. Každý boj proti vykořisťování práce, každé odmítnutí výzev k obětem ve jménu národního hospodářství je bojem proti kapitalismu a jeho válce. Boj na obranu dělnické třídy poškozuje kapitál a je předpokladem oslabení jeho ohavného politického režimu.

Boje, kterými dělnická třída prosazuje své požadavky, je třeba sjednotit. Za tímto účelem je nezbytné obnovit v každé zemi třídní odbory, posílit je tam, kde již existují, a postavit se proti režimnímu odborářství, které kolaboruje se státem a šéfy. Pouze skutečné odbory budou schopny bojovat za akční jednotu proletariátu na národní i mezinárodní úrovni.

Jen takto bude možné, aby v bojích přišly na pořad dne požadavky, které sjednotí celou dělnickou třídu:
   - Obrana a zvyšování mezd, s vyšším nárůstem pro nejhůře placené zaměstnance;
   - zpomalení tempa práce a zkrácení pracovní doby i života stráveného prací;
   - mzdy v plné výši pro nezaměstnané.
Pouze za těmito cíli se mohou dělnické stávky a demonstrace časově i prostorově sblížit.

Toto sblížení je nezbytné, aby se proletariát mohl pod vedením své strany, Mezinárodní komunistické strany, znovu pustit do boje za svržení režimu námezdní práce, za komunistickou revoluci!

Strany, která je uschovatelem komunistických potřeb celého lidstva, solidárního třídního cítění, vědy revolučního marxismu a zkušeností nabytých dvěma stoletími slavných dělnických bojů.

   Pryč s válkou!
   Pryč s režimem kapitálu!
   Ať žije komunismus!

De årliga militärutgifterna i världen har nu överskridit 2 200 miljarder dollar, kärnvapenavtalen mellan Ryssland och USA smulas sönder och makter som Tyskland och Japan rustar upp för första gången sedan andra världskriget, kriget i Ukraina hotar att uppsluka hela Europa och Sydkinesiska havet håller på att bli en enorm militariserad zon, en förebådelse av kriget mellan USA och Kina som sannolikt kommer att omfatta hela mänskligheten.

Den internationella bourgeoisin höjer sina slitna nationalistiska fanor och uppmanar arbetarna att slakta varandra genom att vifta med totalitarismens, fascismens och pseudo-"kommunismens" bedrägliga boogeymen, som de av skillnader mellan raser och religioner.

Mot denna vidriga borgerliga propaganda svarar kommunisterna – denna nya proletära massaker som förbereds har bara en orsak: den är till försvar för den härskande klassens intressen och kapitalets vinster! Ett generaliserat krig kommer att vara imperialistiskt på alla fronter!

Trots den växande ekonomiska krisen och staternas och företagens växande skuldsättning, och medan regeringar runt om i världen ökar militärutgifterna, har den kapitalistiska ekonomin under de senaste tre åren drabbats av störningar av alla slag, å ena sidan överproduktion av varor, å andra sidan deras brist på marknaderna på grund av omöjligheten att fortsätta den kapitalistiska produktionen, som orsakas av profitkvotens tendens att sjunka, investeringarnas minskade lönsamhet och den ökande klyftan mellan produktionen, som är samhällelig, och konsumtionen, som bara är förbehållen ett fåtal.

Den globala kapitalismen, som är plågad av ekonomiska kriser, närmar sig kollaps. Den är på väg in i en sådan historisk kris att den gamla motsättningen mellan socialism och kapitalism håller på att förvandlas till en motsättning mellan socialism och mänsklighetens förintelse.

Kapitalets senaste stora ekonomiska kris, den som började i Förenta staterna 1929, kunde endast lösas genom andra världskrigets förstörelse och massakrer. Denna globala imperialistiska massaker ledde till att mer än 70 miljoner människor, mestadels proletärer, förintades och att produktionskapaciteten nästan helt förstördes över hela planeten.

De tre decennierna efter kriget var en "guldålder" för kapitalismen. Medan de två imperialistiska blocken Sovjetunionen och Förenta staterna delade på krigsbytet och höll proletariatet i sina respektive inflytandezoner i schack, gynnades ackumulationsprocessen av den dynamik som fanns i återuppbyggnaden av den infrastruktur och de städer som förstörts av kriget.

Det skedde också en rad borgerliga revolutioner mot de ruttna koloniala och feodala regimerna, och kapitalismen fick fotfäste i jordens alla hörn, särskilt i Öst- och Sydasien, Indien och Kina. Denna planetariska expansion av det kapitalistiska produktionssystemet har visserligen gjort det möjligt att ackumulera enorma vinster, men den har inte medfört välstånd för arbetarklassen, utan bara utvidgat elände och exploatering till hela världen. Majoriteten av världens 3,3 miljarder löntagare arbetar fortfarande för svältlöner, utan ekonomisk trygghet och under ovärdiga levnadsförhållanden.

Den ständiga tekniska utvecklingen av produktionsmedlen gör dock att kapitalets lönsamhet i produktionen kollapsar och att det drivs mot flyktiga och sterila investeringar i finansiell spekulation.

Men varje åtgärd från staternas sida för att begränsa krisen med hjälp av statsskulder ger till slut ingen effekt, och bourgeoisin, för att inte gå i konkurs, pressar världen till militära aktioner, som raderar ut alla dess skulder. Vapenproduktion för krig och själva kriget är det enda sättet som återstår för bourgeoisin att ta sig ur den överproduktionskris som stryper dess ekonomiska system.

Det är därför som de olika staterna och deras styrande partier sprider nationalism för att försöka binda arbetarna till den borgerliga klassens självmordsöde, som för att försvara sitt produktionssätt tvingas kasta världen ner i krigets, terrorns och svältens avgrund.

Men det är det internationella proletariatet, det är världens miljarder arbetare som besitter verktyget för att befria mänskligheten från det öde som kapitalisterna beseglat: KLASSKRIGET!

Nyligen har det förekommit omfattande strejkrörelser i vissa länder i Europa, i Frankrike, Storbritannien, Tyskland och Grekland. Även i USA bevittnar vi omfattande strejker som omfattar olika kategorier. Dessa strider är ett exempel att följa.

Eftersom kapitalismen är ett ekonomiskt system som bygger på exploatering av lönearbete kan arbetarklassens kamp för att försvara sina levnads- och arbetsvillkor motverka den kapitalistiska regimen och börja förbereda sig för att avvärja tredje världskriget. Varje kamp mot exploateringen av arbetskraften, varje förkastande av uppmaningar till uppoffringar i nationalekonomins namn är en kamp mot kapitalismen och dess krig. Kampen till arbetarklassens försvar skadar kapitalet och är förutsättningen för att försvaga den ökända borgerliga politiska regimen.

Det är nödvändigt att förena arbetarklassens kamp. För detta ändamål är det viktigt att återupprätta klassfackföreningar i varje land, att stärka dem där de redan finns, att motsätta sig regimens fackföreningar som samarbetar med staten och bossarna. Endast riktiga fackföreningar kommer att kunna kämpa för proletariatets enighet i handling, nationellt och internationellt.

Endast på detta sätt kommer det att vara möjligt att sätta de krav som förenar hela arbetarklassen på dagordningen för striderna:
  - försvar och höjning av lönerna, med större höjningar för de sämst betalda;
  - Förkortning av rytm, arbetstid och arbetsliv.
  - Full lön till de arbetslösa.

Det är bara om dessa mål som arbetarnas strejker och demonstrationer kan konvergera, i tid och rum.

Detta är den oundgängliga förutsättningen för att proletariatet återigen ska kunna återgå till kampen, under ledning av sitt parti, Internationella kommunistpartiet, för att störta lönearbetets regim, för den kommunistiska revolutionen!

Partiet är förvaringsstället för mänsklighetens behov av kommunism, för klassolidaritetens samvete, för den revolutionära marxismens vetenskap och för erfarenheterna från två århundraden av ärofyllda arbetarkrigar.

    Ned med kriget!
    Ner med kapitalets regim!
    Länge leve kommunismen!

Dünyada yıllık askeri harcamalar 2,2 trilyon doları aştı, Rusya ve ABD arasındaki nükleer silah anlaşmaları çöküyor ve Almanya ve Japonya gibi güçler İkinci Dünya Savaşı’ndan bu yana ilk kez yeniden silahlanıyor, Ukrayna’daki savaş tüm Avrupa’yı içine alma tehdidi yaratıyor ve Güney Çin Denizi, büyük olasılıkla tüm insanlığı kapsayacak olan ABD‑Çin savaşının bir öncülü için devasa bir askeri bölge haline geliyor.

Uluslararası burjuvazi, eskimiş milliyetçi bayraklarını yükseltiyor ve totaliterlik faşizm, sözde "komünizm", ırklar ve dinler arasındaki farklılıklar gibi aldatıcı öcüleri sallayarak işçileri birbirlerini katletmeye çağırıyor.

Bu aşağılık burjuva propagandasına karşı komünistler şu yanıtı veriyor: Hazırlanan bu yeni proleter katliamının tek bir nedeni var: egemen sınıf çıkarlarını ve sermayenin karını savunmak! Genelleştirilmiş bir savaş tüm cephelerde emperyalist olacaktır!

Artan ekonomik krize ve devletlerle işletmelerin artan borçluluğuna rağmen ve dünyanın dört bir yanındaki hükümetler askeri harcamaları artırırken, son üç yılda kapitalist ekonomi her türlü rahatsızlıkla kuşatıldı; bir yandan aşırı mal üretimi, diğer yandan kar oranının düşme eğilimi, yatırımın azalan karlılığı ve toplumsal olan üretim ile sadece birkaç kişinin tüketimi arasındaki büyüyen uçurumun neden olduğu kapitalist üretimi sürdürmenin imkansızlığı nedeniyle pazarlarda kıtlık yaşanıyor.

Ekonomik krizle boğuşan küresel kapitalizm çöküşe yaklaşıyor. Öyle tarihi bir krize sürükleniyor ki, sosyalizm ya da kapitalizm arasındaki eski antitez, sosyalizm ya da insanlığın yok oluşu arasındaki antiteze dönüşüyor.

Sermayenin son büyük ekonomik krizi, 1929’da Amerika Birleşik Devletleri’nde ortaya çıkan kriz, ancak İkinci Dünya Savaşı’nın yıkım ve katliamlarıyla çözülebildi. Bu küresel emperyalist katliam, çoğu proleter olmak üzere 70 milyondan fazla insanın yok edilmesine ve tüm gezegende üretken kapasitenin neredeyse tamamen yok edilmesine yol açtı.

Savaşı izleyen otuz yıl kapitalizm için bir "altın çağ" oldu. Sovyetler Birliği ve Amerika Birleşik Devletleri’nden oluşan iki emperyalist blok savaşın ganimetlerini paylaşırken ve kendi nüfuz bölgelerindeki proletaryayı kontrol altında tutarken, birikim süreci savaşın tahrip ettiği altyapı ve şehirlerin yeniden inşası ivmesinden yararlandı.

Ayrıca çürümüş sömürge ve feodal rejimlere karşı bir dizi burjuva devrimi yaşandı ve kapitalizm başta Doğu ve Güney Asya, Hindistan ve Çin olmak üzere dünyanın her köşesine yayıldı. Kapitalist üretim sisteminin bu gezegensel genişlemesi, devasa karların birikmesine izin vermiş olsa da, işçi sınıfına refah getirmemiş, yalnızca sefaleti ve sömürüyü tüm dünyaya yaymıştır. Gerçekten de, dünyadaki 3.3 milyar ücretlinin çoğunluğu hala açlık maaşlarıyla, hiçbir ekonomik güvencesi olmadan, değersiz yaşam koşullarında çalışmaktadır.

Bununla birlikte, üretim araçlarının sürekli teknik gelişimi, sermayenin üretimdeki karlılığını çökertmekte ve onu finansal spekülasyona yönelik geçici ve kısır yatırımlara itmektedir.

Ancak devletlerin kamu borçlanması yoluyla krizi kontrol altına almak için aldığı her önlem sonunda sonuç vermez ve burjuvazi iflas etmemek için dünyayı tüm borçlarını silip süpüren askeri harekata iter.

Savaş için silah üretimi ve savaşın kendisi, burjuvazinin ekonomik sistemini boğan aşırı üretim krizinden çıkmasının tek yoludur.

Bu nedenle çeşitli devletler ve onların iktidar partileri, işçileri, üretim tarzını savunmak için dünyayı savaş, terör ve açlık uçurumuna sürüklemek zorunda kalan burjuva sınıfının intihar kaderine bağlamaya çalışmak için milliyetçiliği yaymaktadır.

Ancak insanlığı kapitalistlerin mühürlediği kaderden kurtaracak araca sahip olan uluslararası proletaryadır, dünyanın milyarlarca işçisidir. Bu araca SINIF SAVAŞI deriz!

Son zamanlarda Avrupa’nın bazı ülkelerinde, Fransa’da, İngiltere’de, Almanya’da, Yunanistan’da kapsamlı grev hareketleri yaşandı. Amerika Birleşik Devletleri’nde de farklı kategorileri kapsayan kapsamlı grevlere tanık oluyoruz. Bu mücadeleler takip edilmesi gereken örneklerdir.

Kapitalizm ücretli emeğin sömürüsüne dayalı bir ekonomik sistem olduğundan, ancak işçi sınıfının yaşam ve çalışma koşullarını savunmak için verdiği mücadeleler kapitalist rejime karşı koyabilir ve Üçüncü Dünya Savaşı’nı önlemek için hazırlanmaya başlayabilir. Emeğin sömürülmesine karşı verilen her mücadele, ulusal ekonomi adına yapılan fedakarlık çağrılarının her reddi, kapitalizme ve onun savaşına karşı verilen bir mücadeledir. İşçi sınıfını savunmak için verilen mücadele sermayeye zarar verir ve rezil burjuva siyasi rejimini zayıflatmanın ön koşuludur.

İşçi sınıfının mücadelelerini birleştirmek gereklidir. Bu amaçla, her ülkede sınıf sendikalarını yeniden kurmak, var oldukları yerlerde güçlendirmek, devlet ve patronlarla işbirliği yapan rejim sendikacılığına karşı çıkmak elzemdir. Yalnızca gerçek sendikalar proletaryanın ulusal ve uluslararası eylem birliği için mücadele edebilecektir.

Ancak bu şekilde tüm işçi sınıfını birleştiren talepleri mücadelenin gündemine sokmak mümkün olacaktır:
  - ücretlerin savunulması ve arttırılması, en az ücret alanlara daha fazla zam yapılması;
  - vardiyaların, çalışma saatlerinin ve çalışma hayatının azaltılması
  - işsizlere tam ücret verilmesi.

İşçi grevleri ve eylemleri ancak bu hedefler üzerinde zaman ve mekân olarak birleşebilir.

Bu, proletaryanın bir kez daha partisinin, Enternasyonal Komünist Partisi’nin önderliğinde ücretli emek rejiminin yıkılması için, komünist devrim için mücadeleye dönebilmesi için vazgeçilmez öncüldür!

Parti, insanlığın komünizme olan ihtiyacının, sınıf dayanışması bilincinin, devrimci Marksizm biliminin ve iki yüzyıllık görkemli işçi mücadelesi deneyimlerinin deposudur.

    Kahrolsun savaş!
    Kahrolsun sermaye rejimi!
    Yaşasın Komünizm!

Cheltuielile militare anuale în lume au depășit acum 2.200 de miliarde de dolari, tratatele de înarmare nucleară dintre Rusia și SUA se destramă, iar puteri precum Germania și Japonia se înarmează din nou pentru prima dată de la cel de‑al Doilea Război Mondial, războiul din Ucraina amenință să cuprindă întreaga Europă, iar Marea Chinei de Sud devine o imensă zonă militarizată, o premoniție a războiului dintre SUA și China, care va implica, cel mai probabil, întreaga omenire.

Burghezia internațională își înalță steagurile naționaliste uzate și îi cheamă pe muncitori să se măcelărească între ei fluturând momeală ai totalitarismului, fascismului, pseudo "comunismului", ca și pe cei ai diferențelor dintre rase și religii.

Împotriva acestei propagande burgheze josnice, comuniștii răspund – acest nou masacru proletar care se pregătește nu are decât o singură cauză: apărarea intereselor clasei dominante și a profiturilor capitalului! Un război generalizat va fi un război imperialist pe toate fronturile!

În ciuda crizei economice tot mai grave și a îndatorării tot mai mari a statelor și întreprinderilor, și în timp ce guvernele din întreaga lume măresc cheltuielile militare, în ultimii trei ani economia capitalistă a fost cuprinsă de agitatii de toate felurile, pe de o parte supraproducția de mărfuri, pe de altă parte penuria lor pe piețe din cauza imposibilității de a continua producția capitalistă cauzată de tendința de scădere a ratei profitului, de scăderea rentabilității investițiilor și de creșterea decalajului dintre producție, care este socială, și consum, care este doar a câtorva persoane.

Capitalismul global, afectat de criza economică, se apropie de colaps. Se afundă într‑o asemenea criză istorică încât vechea antiteză dintre socialism sau capitalism se transformă în cea dintre socialism sau anihilarea umanității.

Ultima mare criză economică a capitalului, cea care a luat naștere în Statele Unite în 1929, nu a putut fi rezolvată decât prin distrugerile și masacrele celui de‑al Doilea Război Mondial. Acel masacru imperialist global a dus la anihilarea a peste 70 de milioane de oameni, majoritatea proletari, și la distrugerea aproape completă a capacității de producție pe întreaga planetă.

Cele trei decenii care au urmat războiului au fost o "epocă de aur" pentru capitalism. Pe măsură ce cele două blocuri imperialiste, Uniunea Sovietică și Statele Unite, și‑au împărțit pradă de război și au ținut în frâu proletariatul din zonele lor de influență, procesul de acumulare a beneficiat de impulsul dat de reconstrucția infrastructurii și a orașelor distruse de război.

A existat, de asemenea, o serie de revoluții burgheze împotriva regimurilor coloniale și feudale infectat, capitalismul impunându‑se în toate colțurile pământului, în special în Asia de Est și de Sud, în India și China. Această expansiune planetară a sistemului de producție capitalist, deși a permis acumularea de profituri imense, nu a adus prosperitate clasei muncitoare, ci doar a extins mizeria și exploatarea la nivelul întregii lumi. Într‑adevăr, majoritatea celor 3,3 miliarde de salariați din lume lucrează încă pentru salarii de foame, fără nicio siguranță economică, în condiții de viață nedemne.

Cu toate acestea, dezvoltarea tehnică continuă a mijloacelor de producție prăbușește rentabilitatea capitalului în producție, împingându‑l spre investiții efemere și sterile în speculații financiare.

Dar orice măsură luată de state pentru a stăpâni criza prin intermediul datoriei publice nu dă în cele din urmă niciun efect, iar burghezia, pentru a nu da faliment, împinge lumea la acțiuni militare, care îi șterg toate datoriile. Producția de armament pentru război și războiul însuși sunt singurele căi rămase burgheziei pentru a ieși din criză de supraproducție care îi sufocă sistemul economic.

De aceea, diferitele state și partidele lor la putere răspândesc naționalismul, pentru a încerca să îi lege pe muncitori de soarta sinucigașă a clasei burgheze, obligată, pentru a‑și apăra modul de producție, să arunce lumea în abisul războiului, al terorii și al foametei.

Dar proletariatul internațional, miliardele de muncitori din întreaga lume sunt cei care dețin instrumentul pentru a elibera omenirea de soarta determinat de capitaliști: RĂZBOIUL DE CLASĂ!

Recent au avut loc ample mișcări greviste în unele țări din Europa, în Franța, Marea Britanie, Germania, Grecia. Și în Statele Unite asistăm la greve de amploare care implică diferite categorii. Aceste lupte sunt exemplul de urmat.

Întrucât capitalismul este un sistem economic bazat pe exploatarea muncii salariate, luptele clasei muncitoare pentru apărarea condițiilor lor de viață și de muncă pot contracara regimul capitalist și pot începe să pregătească evitarea celui de‑al treilea război mondial. Fiecare luptă împotriva exploatării muncii, fiecare respingere a apelurilor la sacrificii în numele economiei naționale, este o luptă împotriva capitalismului și a războiului său. Lupta în apărarea clasei muncitoare dăunează capitalului și este condiția prealabilă pentru slăbirea infamului regim politic burghez.

Este necesar să se unească luptele clasei muncitoare. În acest scop, este esențial să reconstituim sindicatele de clasă în fiecare țară, să le consolidăm acolo unde există deja, să ne opunem sindicalismului de regim care colaborează cu statul și cu patronii. Numai sindicatele adevărate vor putea lupta pentru unitatea de acțiune a proletariatului, la nivel național și internațional.

Numai în acest fel va fi posibil să se pună pe agenda luptelor revendicările care unesc întreaga clasă muncitoare:
 - apărarea și creșterea salariilor, cu creșteri mai mari pentru cei mai puțin plătiți;
 - reducerea ritmurilor, a orelor și a vieții profesionale.
 - salarizarea integrală a șomerilor.

Numai asupra acestor obiective pot converge, în timp și spațiu, grevele și demonstrațiile muncitorilor.

Aceasta este premisa indispensabilă pentru ca proletariatul să se poată întoarce din nou la luptă, sub conducerea partidului său, Partidul Comunist Internațional, pentru răsturnarea regimului de muncă salariată, pentru revoluția comunistă!

Partidul este depozitarul nevoii de comunism a omenirii, al conștiinței solidarității de clasă, al științei marxismului revoluționar și al experienței a două secole de glorioase lupte muncitorești.

  Jos războiul!
  Jos regimul capitalului!
  Trăiască comunismul!

Godišnja vojna potrošnja u svijetu sada je premašila 2,2 trilijuna dolara, sporazumi o nuklearnom naoružanju između Rusije i SAD‑a propadaju, sile poput Njemačke i Japana se ponovo naoružavaju, po prvi put nakon Drugog svjetskog rata; rat u Ukrajini prijeti zahvatiti cijelu Europu, a Južnokinesko more pretvara se u ogromnu militariziranu zonu, što je nagovještaj američko-kineskog rata koji će najvjerojatnije zahvatiti cijelo čovječanstvo.

Međunarodna buržoazija podiže svoje izlizane nacionalističke zastave i poziva radnike na međusobno klanje, razmahujući se varkama o totalitarizmu, fašizmu, pseudo-„komunizmu“, kao i onim o navodnim razlikama između rasa i religija.

Na ovu podlu buržoasku propagandu, komunisti odgovaraju sljedeće: ovaj novi masakr proletera u pripremi ima samo jedan razlog: obranu interesa vladajuće klase i profita kapitala! Opći rat bit će imperijalistički na svakom frontu!

Usprkos rastućoj ekonomskoj krizi i rastućoj zaduženosti država i poduzeća, dok vlade širom svijeta povećavaju vojnu potrošnju, tokom posljednje tri godine kapitalistička je privreda opterećena poremećajima svih vrsta: s jedne strane prekomjernom proizvodnjom dobara, a s druge nestašicama na tržištu uslijed nemogućnosti nastavka kapitalističke proizvodnje uzrokovane tendencijom pada profitne stope, sve manjom rentabilnošću ulaganja i rastućim jazom između proizvodnje, koja je društveno organizirana, i potrošnje, koja je privilegija rijetkih.

Globalni kapitalizam, opterećen ekonomskom krizom, bliži se kolapsu. Upada u takvu historijsku krizu da se stara antiteza između socijalizma i kapitalizma transformira u onu između socijalizma i uništenja čovječanstva.

Posljednja velika ekonomska kriza kapitala, ona koja je počela u Sjedinjenim Državama 1929. godine, mogla se riješiti samo razaranjem i masakrima Drugog svjetskog rata. Taj globalni imperijalistički masakr doveo je do pokolja više od 70 milijuna ljudi, uglavnom proletera, i skoro potpunog uništenja proizvodnih kapaciteta širom planete.

Tri desetljeća nakon rata činila su „zlatno doba“ kapitalizma. Dok su dva imperijalistička bloka vođena Sovjetskim Savezom i Sjedinjenim Državama dijelila ratni plijen i držala proletarijat pod kontrolom u svojim zonama utjecaja, procesu akumulacije koristio je zamah obnove infrastrukture i gradova uništenih u ratu.

Tada se dogodila i serija buržoaskih revolucija protiv trulih kolonijalnih i feudalnih režima, tako da je kapitalizam zavladao u svim krajevima svijeta, naročito u istočnoj i južnoj Aziji, Indiji i Kini. Ova planetarna ekspanzija kapitalističkog sistema proizvodnje, iako je omogućila akumulaciju ogromnih profita, nije donijela prosperitet radničkoj klasi, već je samo proširila bijedu i eksploataciju na cijeli svijet. Zaista, većina od 3,3 milijarde najamnih radnika na svijetu i dalje radi za minimalne plaće, bez ikakve ekonomske sigurnosti i u nedostojnim životnim uvjetima.

Međutim, kontinuirani tehnički razvoj proizvodnih sredstava urušava profitabilnost kapitala u proizvodnji, gurajući ga u efemerna i sterilna ulaganja u financijske špekulacije.

No, nijedna državna mjera za obuzdavanje krize kroz javni dug naposljetku ne daje efekta, a buržoazija, da ne bi bankrotirala, gura svijet u opću vojnu akciju, čime briše i sve svoje dugove. Proizvodnja oružja za rat i rat kao takav su jedini način koji je buržoaziji preostao za izlazak iz krize prekomjerne proizvodnje koja guši njen vlastiti ekonomski sistem.

Zbog ovoga razne države i njihove vladajuće stranke šire nacionalizam, u pokušaju da vežu radnike za samoubilačku sudbinu buržoaske klase, prinuđene da gurne svijet u ponor rata, terora i gladi radi obrane svog načina proizvodnje.

Ali, ovdje je riječ o međunarodnom proletarijatu, o milijardama svjetskih radnika koji posjeduju oruđe za oslobođenje čovječanstva od sudbine koju su mu namijenili kapitalisti: KLASNI RAT!

U posljednje vrijeme došlo je do velikih štrajkova u nekim zemljama Europe, u Francuskoj, Britaniji, Njemačkoj, Grčkoj. I u Sjedinjenim Državama svjedoci smo opsežnih štrajkova različitih sektora. Ove borbe su primer koji treba slijediti.

Pošto je kapitalizam ekonomski sistem utemeljen na eksploataciji najamnog rada, borbe radničke klase za obranu svojih životnih i radnih uvjeta mogu se suprotstaviti kapitalističkom režimu i započeti pripremu za sprječavanje Trećeg svjetskog rata. Svaka borba protiv eksploatacije rada, svako odbijanje poziva na žrtvu u ime nacionalne ekonomije je istovremeno i borba protiv kapitalizma i njegovog rata. Borba za obranu radničke klase šteti kapitalu i preduvjet je za slabljenje zloglasnog buržoaskog političkog režima.

Neophodno je ujediniti borbe radničke klase. U tom cilju, neophodno je rekonstruirati klasne sindikate u svakoj zemlji, ojačati ih tamo gdje već postoje, suprotstaviti se režimskom sindikalizmu koji surađuje s državom i gazdama. Samo pravi sindikati bit će u stanju boriti se za jedinstveno djelovanje proletarijata, na nacionalnom i međunarodnom planu.

Jedino ovako će se na dnevni red borbi moći staviti zahtjevi koji ujedinjuju cijelu radničku klasu:
  - obrana i povećanje plaća, uz veća povećanja za najslabije plaćene;
  - smanjenje radnih intervala, radnih sati i radnog vijeka
  - pune plaće za nezaposlene.

Samo preko ovih ciljeva se radnički štrajkovi i demonstracije mogu spojiti, u vremenu i prostoru.

To je neophodna pretpostavka da bi se proletarijat ponovo vratio u borbu, pod vodstvom svoje partije, Međunarodne komunističke partije, radi rušenja režima najamnog rada, za komunističku revoluciju!

Partija je spremnik ljudske potrebe za komunizmom, klasno solidarne savjesti, znanosti revolucionarnog marksizma i iskustva dva vijeka slavnih radničkih borbi.

   Dolje rat!
   Dolje režim Kapitala!
   Živio komunizam!

Годишња војна потрошња у свету сада је премашила 2,2 трилиона долара, споразуми о нуклеарном наоружању између Русије и САД. пропадају, силе попут Немачке и Јапана се поново наоружавају први пут након Другог светског рата, рат у Украјини прети да захвати целу Европу, а Јужно кинеско море претвара се у огромну милитаризовану зону, што је наговештај америчко-кинеског рата који ће највероватније захватити цело човечанство.

Међународна буржоазија подиже своје излизане националистичке заставе и позива раднике на међусобно клање, размахујући се варкама о тоталитаризму, фашизму, псеудо „комунизму“, као и оним о наводним разликама између раса и религија.

На ову подлу буржоаску пропаганду, комунисти одговарају следеће – овај нови масакр пролетера у припреми има само један разлог: одбрану интереса владајуће класе и капиталног профита! Општи рат биће империјалистички на сваком фронту!

Упркос растућој економској кризи и растућој задужености држава и предузећа, и док владе широм света повећавају војну потрошњу, током последње три године капиталистичка привреда оптерећена је поремећајима свих врста, с једне стране прекомерном производњом добара, а с друге несташицама на тржишту услед немогућности наставка капиталистичке производње узроковане тенденцијом пада профитне стопе, све мањом рентабилности улагања и растућим јазом између производње, која је друштвено организована, и потрошње, која је привилегија ретких.

Глобални капитализам, оптерећен економском кризом, ближи се колапсу. Упада у такву историјску кризу да се стара антитеза између социјализма и капитализма трансформише у ону између социјализма и уништења човечанства.

Последња велика економска криза капитала, она која је почела у Сједињеним Државама 1929. године, могла се решити само разарањем и масакрима Другог светског рата. Тај глобални империјалистички масакр довео је до покоља више од 70 милиона људи, углавном пролетера, и скоро потпуног уништења производних капацитета широм планете.

Три деценије након рата чиниле су „златно доба“ капитализма. Док су два империјалистичка блока вођена Совјетским Савезом и Сједињеним Државама делила ратни плен и држали пролетаријат под контролом у својим зонама утицаја, процесу акумулације користио је замах обнове инфраструктуре и градова уништених у рату.

Тада се догодила и серија буржоаских револуција против трулих колонијалних и феудалних режима, тако да је капитализам завладао у свим крајевима света, нарочито у источној и јужној Азији, Индији и Кини. Ова планетарна експанзија капиталистичког система производње, иако је омогућила акумулацију огромних профита, није донела просперитет радничкој класи, већ је само проширила беду и експлоатацију на цео свет. Заиста, већина од 3,3 милијарде најамних радника на свету и даље ради за минималне плате, без икакве економске сигурности и у недостојним животним условима.

Међутим, континуирани технички развој производних средстава урушава профитабилност капитала у производњи, гурајући га у ефемерна и стерилна улагања у финансијске шпекулације.

Но, ниједна државна мера за обуздавање кризе кроз јавни дуг напослетку не даје ефекта, а буржоазија, да не би банкротирала, гура свет у општу војну акцију, чиме брише и све своје дугове. Производња оружја за рат и рат као такав су једини начин који је буржоазији преостао за излазак из кризе прекомерне производње која гуши њен сопствени економски систем.

Због овога разне државе и њихове владајуће странке шире национализам, у покушају да вежу раднике за самоубилачку судбину буржоаске класе, принуђене да гурне свет у понор рата, терора и глади ради одбране свог начина производње.

Али, овде је реч о међународном пролетаријату, о милијардама светских радника који поседују оруђе за ослобођење човечанства од судбине коју су му запечатили капиталисти: КЛАСНИ РАТ!

У последње време дошло је до великих штрајкова у неким земљама Европе, у Француској, Британији, Немачкој, Грчкој. И у Сједињеним Државама сведоци смо опсежних штрајкова различитих сектора. Ове борбе су пример који треба следити.

Пошто је капитализам економски систем заснован на експлоатацији најамног рада, борбе радничке класе за одбрану својих животних и радних услова могу да се супротставе капиталистичком режиму и започну припрему за спречавање Трећег светског рата. Свака борба против експлоатације рада, свако одбијање позива на жртву у име националне економије је истовремено и борба против капитализма и његовог рата. Борба за одбрану радничке класе штети капиталу и предуслов је за слабљење злогласног буржоаског политичког режима.

Неопходно је ујединити борбе радничке класе. У том циљу, неопходно је реконструисати класне синдикате у свакој земљи, ојачати их тамо где већ постоје, супротставити се режимском синдикализму који сарађује са државом и газдама. Само прави синдикати биће у стању да се боре за јединствено деловање пролетаријата, на националном и међународном плану.

Једино овако ће моћи да се на дневни ред борби ставе захтеви који уједињују целу радничку класу:
   - одбрана и повећање плата, уз већа повећања за најмање плаћене;
   - смањење радних интервала, радних сати и радног века
   - пуне плате за незапослене.

Само преко ових циљева се раднички штрајкови и демонстрације могу спојити, у времену и простору.
То је неопходна претпоставка да би се пролетаријат поново вратио у борбу, под вођством своје партије, Међународне комунистичке партије, ради рушења режима најамног рада, за комунистичку револуцију!
Партија је складиште људске потребе за комунизмом, класно солидарне савести, науке револуционарног марксизма и искуства два века славних радничких борби.

   - Доле рат!
   - Доле режим Капитала!
   - Живео комунизам!

Годишња војна потрошња у свету сада је премашила 2,2 трилиона долара, споразуми о нуклеарном наоружању између Русије и САД. пропадају, силе попут Немачке и Јапана се поново наоружавају први пут након Другог светског рата, рат у Украјини прети да захвати целу Европу, а Јужно кинеско море претвара се у огромну милитаризовану зону, што је наговештај америчко-кинеског рата који ће највероватније захватити цело човечанство.

Међународна буржоазија подиже своје излизане националистичке заставе и позива раднике на међусобно клање, размахујући се варкама о тоталитаризму, фашизму, псеудо „комунизму“, као и оним о наводним разликама између раса и религија.

На ову подлу буржоаску пропаганду, комунисти одговарају следеће – овај нови масакр пролетера у припреми има само један разлог: одбрану интереса владајуће класе и капиталног профита! Општи рат биће империјалистички на сваком фронту!

Упркос растућој економској кризи и растућој задужености држава и предузећа, и док владе широм света повећавају војну потрошњу, током последње три године капиталистичка привреда оптерећена је поремећајима свих врста, с једне стране прекомерном производњом добара, а с друге несташицама на тржишту услед немогућности наставка капиталистичке производње узроковане тенденцијом пада профитне стопе, све мањом рентабилности улагања и растућим јазом између производње, која је друштвено организована, и потрошње, која је привилегија ретких.

Глобални капитализам, оптерећен економском кризом, ближи се колапсу. Упада у такву историјску кризу да се стара антитеза између социјализма и капитализма трансформише у ону између социјализма и уништења човечанства.

Последња велика економска криза капитала, она која је почела у Сједињеним Државама 1929. године, могла се решити само разарањем и масакрима Другог светског рата. Тај глобални империјалистички масакр довео је до покоља више од 70 милиона људи, углавном пролетера, и скоро потпуног уништења производних капацитета широм планете.

Три деценије након рата чиниле су „златно доба“ капитализма. Док су два империјалистичка блока вођена Совјетским Савезом и Сједињеним Државама делила ратни плен и држали пролетаријат под контролом у својим зонама утицаја, процесу акумулације користио је замах обнове инфраструктуре и градова уништених у рату.

Тада се догодила и серија буржоаских револуција против трулих колонијалних и феудалних режима, тако да је капитализам завладао у свим крајевима света, нарочито у источној и јужној Азији, Индији и Кини. Ова планетарна експанзија капиталистичког система производње, иако је омогућила акумулацију огромних профита, није донела просперитет радничкој класи, већ је само проширила беду и експлоатацију на цео свет. Заиста, већина од 3,3 милијарде најамних радника на свету и даље ради за минималне плате, без икакве економске сигурности и у недостојним животним условима.

Међутим, континуирани технички развој производних средстава урушава профитабилност капитала у производњи, гурајући га у ефемерна и стерилна улагања у финансијске шпекулације.

Но, ниједна државна мера за обуздавање кризе кроз јавни дуг напослетку не даје ефекта, а буржоазија, да не би банкротирала, гура свет у општу војну акцију, чиме брише и све своје дугове. Производња оружја за рат и рат као такав су једини начин који је буржоазији преостао за излазак из кризе прекомерне производње која гуши њен сопствени економски систем.

Због овога разне државе и њихове владајуће странке шире национализам, у покушају да вежу раднике за самоубилачку судбину буржоаске класе, принуђене да гурне свет у понор рата, терора и глади ради одбране свог начина производње.

Али, овде је реч о међународном пролетаријату, о милијардама светских радника који поседују оруђе за ослобођење човечанства од судбине коју су му запечатили капиталисти: КЛАСНИ РАТ!

У последње време дошло је до великих штрајкова у неким земљама Европе, у Француској, Британији, Немачкој, Грчкој. И у Сједињеним Државама сведоци смо опсежних штрајкова различитих сектора. Ове борбе су пример који треба следити.

У последње време дошло је до великих штрајкова у неким земљама Европе, у Француској, Британији, Немачкој, Грчкој. И у Сједињеним Државама сведоци смо опсежних штрајкова различитих категорија. Ове борбе су пример који треба следити.

Пошто је капитализам економски систем заснован на експлоатацији најамног рада, борбе радничке класе за одбрану својих животних и радних услова могу да се супротставе капиталистичком режиму и започну припрему за спречавање Трећег светског рата. Свака борба против експлоатације рада, свако одбијање позива на жртву у име националне економије је истовремено и борба против капитализма и његовог рата. Борба за одбрану радничке класе штети капиталу и предуслов је за слабљење злогласног буржоаског политичког режима.

Неопходно је ујединити борбе радничке класе. У том циљу, неопходно је реконструисати класне синдикате у свакој земљи, ојачати их тамо где већ постоје, супротставити се режимском синдикализму који сарађује са државом и газдама. Само прави синдикати биће у стању да се боре за јединствено деловање пролетаријата, на националном и међународном плану.

Једино овако ће моћи да се на дневни ред борби ставе захтеви који уједињују целу радничку класу:
  - одбрана и повећање плата, уз већа повећања за најмање плаћене;
  - смањење радних интервала, радних сати и радног века
  - пуне плате за незапослене.

Само преко ових циљева се раднички штрајкови и демонстрације могу спојити, у времену и простору.

То је неопходна претпоставка да би се пролетаријат поново вратио у борбу, под вођством своје партије, Међународне комунистичке партије, ради рушења режима најамног рада, за комунистичку револуцију!

Партија је складиште људске потребе за комунизмом, класно солидарне савести, науке револуционарног марксизма и искуства два века славних радничких борби.

   Доле рат!
   Доле режим Капитала!
   Живео комунизам!

Годишните военни разходи в света вече надхвърлиха 2,2 трилиона долара, договорите за ядрени оръжия между Русия и САЩ се разпадат, а сили като Германия и Япония се превъоръжават за първи път след Втората световна война, войната в Украйна заплашва да обхване цяла Европа, а Южнокитайско море се превръща в огромна милитаризирана зона – предчувствие за войната между САЩ и Китай, в която най‑вероятно ще се включи цялото човечество.

Международната буржоазия издига износените си националистически знамена и призовава работниците да се избиват помежду си, като размахва измамните бухалки на тоталитаризма, фашизма, псевдо "комунизма", както и тези на различията между расите и религиите.

Срещу тази гнусна буржоазна пропаганда комунистите отговарят – това ново пролетарско клане, което се подготвя, има само една причина: то е в защита на интересите на управляващата класа и печалбите на капитала! Генерализираната война ще бъде империалистическа на всички фронтове!

Въпреки нарастващата икономическа криза и увеличаващата се задлъжнялост на държавите и предприятията, и докато правителствата по света увеличават военните разходи, през последните три години капиталистическата икономика е обхваната от смущения от всякакъв вид, от една страна свръхпроизводство на стоки, от друга – техният недостиг на пазарите поради невъзможността да се продължи капиталистическото производство, предизвикана от тенденцията за намаляване на нормата на печалба, намаляващата рентабилност на инвестициите и нарастващата пропаст между производството, което е обществено, и потреблението, което е само на малцина.

Глобалният капитализъм, измъчван от икономическа криза, се приближава към колапс. Той изпада в такава историческа криза, че старата антитеза между социализъм или капитализъм се трансформира в антитеза между социализъм или унищожение на човечеството.

Последната голяма икономическа криза на капитала, тази, която се зароди в САЩ през 1929 г., можеше да бъде преодоляна единствено чрез разрушенията и кланетата на Втората световна война. Това глобално империалистическо клане доведе до унищожаването на повече от 70 милиона души, предимно пролетарии, и до почти пълното унищожаване на производствения капацитет на цялата планета.

Трите десетилетия след войната бяха "златен век" за капитализма. Тъй като двата империалистически блока – Съветският съюз и Съединените щати – си поделят плячката от войната и държат под контрол пролетариата в съответните си зони на влияние, процесът на натрупване се възползва от инерцията на възстановяването на инфраструктурата и разрушените от войната градове.

Налице беше и поредица от буржоазни революции срещу прогнилите колониални и феодални режими, като капитализмът се наложи във всички краища на земята, особено в Източна и Южна Азия, Индия и Китай. Тази планетарна експанзия на капиталистическата производствена система, макар и да позволи натрупването на огромни печалби, не донесе просперитет на работническата класа, а само разшири мизерията и експлоатацията в целия свят. Всъщност по‑голямата част от 3,3 милиарда наемни работници по света все още работят за гладни заплати, без никаква икономическа сигурност, в недостойни условия на живот.

Непрекъснатото техническо развитие на средствата за производство обаче срива рентабилността на капитала в производството, тласкайки го към ефимерни и безплодни инвестиции във финансови спекулации.

Но всяка мярка на държавите за овладяване на кризата чрез публичен дълг накрая не дава резултат и буржоазията, за да не фалира, тласка света към военни действия, които заличават всичките ѝ дългове. Производството на оръжия за война и самата война са единственият начин, който остава на буржоазията, за да излезе от кризата на свръхпроизводството, която задушава нейната икономическа система.

Ето защо различните държави и техните управляващи партии разпространяват национализма, за да се опитат да обвържат работниците със самоубийствената съдба на буржоазната класа, принудена в защита на своя начин на производство да потопи света в бездната на войната, терора и глада.

Но именно международният пролетариат, именно милиардите работници по света притежават инструмента за освобождаване на човечеството от съдбата, подпечатана от капиталистите: КЛАСОВАТА ВОЙНА!

Неотдавна в някои страни на Европа, във Франция, Великобритания, Германия, Гърция, имаше широки стачни движения. В Съединените щати също ставаме свидетели на мащабни стачки, включващи различни категории. Тези борби са примерът, който трябва да се следва.

Тъй като капитализмът е икономическа система, основана на експлоатацията на наемния труд, борбите на работническата класа в защита на нейните условия на живот и труд могат да се противопоставят на капиталистическия режим и да започнат да се подготвят за предотвратяване на Третата световна война. Всяка борба срещу експлоатацията на труда, всяко отхвърляне на призивите за жертви в името на националната икономика е борба срещу капитализма и неговата война. Борбата в защита на работническата класа вреди на капитала и е предпоставка за отслабване на позорния буржоазен политически режим.

Необходимо е да се обединят борбите на работническата класа. За тази цел е необходимо да се възстановят класовите профсъюзи във всяка страна, да се укрепят там, където вече съществуват, да се противопоставим на режимния синдикализъм, който сътрудничи с държавата и босовете. Само истинските профсъюзи ще могат да се борят за единството на действията на пролетариата в национален и международен план.

Само по този начин ще бъде възможно да се поставят в дневния ред на борбата исканията, които обединяват цялата работническа класа:
  - защита и увеличаване на заплатите, с по‑голямо увеличение за най‑нископлатените;
  - намаляване на ритъма, часовете и работния живот
  - пълно заплащане на труда на безработните.

Само по тези цели работническите стачки и демонстрации могат да се обединят във времето и пространството.

Това е задължителната предпоставка, за да може пролетариатът отново да се върне в борбата, под ръководството на своята партия, Международната комунистическа партия, за сваляне на режима на наемния труд, за комунистическа революция!

Партията е хранилище на нуждата на човечеството от комунизъм, на съзнанието за класова солидарност, на науката за революционния марксизъм и на опита от два века славни работнически борби.

   Долу войната!
   Долу режима на капитала!
   Да живее комунизмът!

Οι ετήσιες στρατιωτικές δαπάνες σε όλο τον κόσμο έχουν πλέον ξεπεράσει τα 2,2 τρισεκατομμύρια δολάρια, οι συνθήκες για τα πυρηνικά μεταξύ της Ρωσίας και των Ηνωμένων Πολιτειών καταρρέουν και δυνάμεις όπως η Γερμανία και η Ιαπωνία επανεξοπλίζονται για πρώτη φορά μετά τον Δεύτερο Παγκόσμιο Πόλεμο, ο πόλεμος στην Ουκρανία απειλεί να συμπαρασύρει ολόκληρη την Ευρώπη και η Θάλασσα της Νότιας Κίνας γίνεται μια τεράστια στρατιωτικοποιημένη ζώνη που προδικάζει τον πόλεμο μεταξύ των Ηνωμένων Πολιτειών και της Κίνας, πόλεμο που με κάθε πιθανότητα θα εμπλέξει ολόκληρη την ανθρωπότητα.

Η διεθνής αστική τάξη υψώνει τα ξεφτισμένα εθνικιστικά της λάβαρα και καλεί τους εργάτες να αλληλοσφαγούν ανεμίζοντας τα απατηλά φαντάσματα του ολοκληρωτισμού, του φασισμού, ενός κάλπικου “κομμουνισμού”, καθώς και αυτά των διαφορών μεταξύ φυλών και μεταξύ θρησκειών.

Στην αχρεία αστική προπαγάνδα οι κομμουνιστές απαντούν ότι η νέα σφαγή ανάμεσα σε προλετάριους που ετοιμάζεται έχει μία και μόνη αιτία: την υπεράσπιση των συμφερόντων της άρχουσας τάξης και τα κέρδη του κεφαλαίου! Ο γενικός πόλεμος θα είναι ιμπεριαλιστικός σε κάθε μέτωπο!

Παρά την αυξανόμενη οικονομική κρίση και το ανερχόμενο χρέος των κρατών και των επιχειρήσεων και ενώ οι κυβερνήσεις σε όλο τον κόσμο αυξάνουν τις στρατιωτικές δαπάνες, τα τελευταία τρία χρόνια την καπιταλιστική οικονομία την έπληξαν κάθε είδους αναταράξεις, αφενός υπερπαραγωγή εμπορευμάτων και δυσκολίες στην πώληση, αφετέρου αδυναμία συνέχισης της καπιταλιστικής παραγωγής την οποία προκαλεί η τάση πτώσης του ποσοστού κέρδους, λόγω της μείωσης της κερδοφορίας των επενδύσεων και του αυξανόμενου χάσματος μεταξύ της παραγωγής, που είναι κοινωνική, και της κατανάλωσης, που είναι μόνο για λίγους.

Ο παγκόσμιος καπιταλισμός, που μαστίζεται από την οικονομική κρίση, πλησιάζει στην κατάρρευση. Βυθίζεται σε μια ιστορική κρίση τέτοια ώστε να μετατρέπει την παλιά αντίθεση μεταξύ σοσιαλισμού και καπιταλισμού σε εκείνη μεταξύ σοσιαλισμού και αφανισμού της ανθρωπότητας.

Η τελευταία μεγάλη οικονομική κρίση του κεφαλαίου, αυτή που ξέσπασε στις Ηνωμένες Πολιτείες το 1929, παρά το Νιου Ντιλ, μπόρεσε να επιλυθεί μόνο με τις καταστροφές και τις σφαγές του Δευτέρου Παγκοσμίου Πολέμου. Εκείνη η παγκόσμια ιμπεριαλιστική σφαγή οδήγησε στην εξόντωση περισσότερων από 70 εκ. ανθρώπων, κυρίως προλετάριων και στη σχεδόν πλήρη καταστροφή της παραγωγικής ικανότητας σε ολόκληρο τον πλανήτη.

Οι τρεις δεκαετίες που ακολούθησαν μετά τον πόλεμο υπήρξαν μια “χρυσή εποχή” για τον καπιταλισμό. Ενώ τα δύο ιμπεριαλιστικά μπλοκ της Σοβιετικής Ένωσης και των Ηνωμένων Πολιτειών μοιράζονταν τα λάφυρα του πολέμου και κρατούσαν υπό έλεγχο το προλεταριάτο στις αντίστοιχες ζώνες επιρροής τους, η διαδικασία συσσώρευσης εκμεταλλεύτηκε την ορμή της ανοικοδόμησης των κατεστραμμένων από τον πόλεμο υποδομών και πόλεων.

Είχαμε και τότε μια σειρά από αστικές επαναστάσεις ενάντια στα παλιά σάπια αποικιακά και φεουδαρχικά καθεστώτα, με την επικράτηση του καπιταλισμού σε όλες τις γωνιές της γης, ιδιαίτερα στην Ανατολική και τη Νότια Ασία, την Ινδία και την Κίνα. Αλλά αυτή η πλανητική εξάπλωση του καπιταλιστικού συστήματος παραγωγής, ενώ επέτρεψε τη συσσώρευση τεράστιων κερδών, δεν έφερε ευημερία στην εργατική τάξη, σκόρπισε μόνο τη δυστυχία και την εκμετάλλευση σε όλο τον κόσμο. Η πλειονότητα των 3,3 δισεκατομμυρίων μισθωτών στον κόσμο εξακολουθεί πράγματι να δουλεύει σήμερα με μισθούς πείνας, χωρίς καμία οικονομική ασφάλεια, σε άθλιες συνθήκες διαβίωσης.

Παρόλα αυτά, με τη συνεχή τεχνική ανάπτυξη των μέσων παραγωγής καταρρέει η κερδοφορία του κεφαλαίου στην παραγωγή, ωθώντας το σε εφήμερες και στείρες επενδύσεις στη χρηματοοικονομική κερδοσκοπία.

Αλλά κάθε μέτρο των κρατών για να ανακόψουν την κρίση μέσω του δημόσιου χρέους τελικά δεν έχει αποτέλεσμα και η αστική τάξη, για να μην χρεοκοπήσει, σπρώχνει τον κόσμο στη στρατιωτική δράση, η οποία μηδενίζει όλα τα χρέη της. Η παραγωγή όπλων για τον πόλεμο και ο ίδιος ο πόλεμος είναι η μοναδική διέξοδος που απομένει στην αστική τάξη για να βγει από την κρίση υπερπαραγωγής που στραγγαλίζει το οικονομικό της σύστημα.

Γι’ αυτό, τα διάφορα κράτη και τα καθεστωτικά τους κόμματα υποδαυλίζουν τον εθνικισμό, προσπαθώντας να δέσουν τους εργάτες με την αυτοκτονική μοίρα της αστικής τάξης, η οποία υπερασπιζόμενη τον τρόπο παραγωγής της, αναγκάζεται να βυθίσει τον κόσμο στην άβυσσο του πολέμου, του τρόμου, της πείνας.

Αλλά το διεθνές προλεταριάτο, τα δισεκατομμύρια των εργαζομένων του κόσμου έχουν στα χέρια τους το εργαλείο για να απελευθερώσουν την ανθρωπότητα από το πεπρωμένο που χάραξαν οι καπιταλιστές, την ΤΑΞΙΚΗ ΠΑΛΗ!

Τις τελευταίες εβδομάδες είχαμε εκτεταμένα απεργιακά κινήματα σε ορισμένες ευρωπαϊκές χώρες, στη Γαλλία, στη Μεγάλη Βρετανία, στη Γερμανία, στην Ελλάδα. Ακόμη και στις Ηνωμένες Πολιτείες γινόμαστε μάρτυρες τεράστιων απεργιών που αφορούν διάφορες κατηγορίες. Αυτοί οι αγώνες είναι το παράδειγμα προς μίμηση.

Αφού ο καπιταλισμός είναι ένα οικονομικό σύστημα που βασίζεται στην εκμετάλλευση της μισθωτής εργασίας, είναι με τους αγώνες της εργατικής τάξης για την υπεράσπιση των δικών της συνθηκών διαβίωσης και εργασίας που μπορούμε να αντιπαλέψουμε το καπιταλιστικό καθεστώς και να αρχίσουμε να προετοιμαζόμαστε για να αποτρέψουμε τον Τρίτο Παγκόσμιο Πόλεμο. Κάθε αγώνας ενάντια στην εκμετάλλευση της εργασίας, κάθε απόρριψη εκκλήσεων για θυσία στο όνομα της εθνικής οικονομίας, είναι ένας αγώνας ενάντια στον καπιταλισμό και ενάντια στον πόλεμο του. Ο αγώνας για την υπεράσπιση της εργατικής τάξης ζημιώνει το κεφάλαιο και αποτελεί την προϋπόθεση για την αποδυνάμωση του ελεεινού πολιτικού του καθεστώτος.

Είναι απαραίτητο να ενώσουμε τους διεκδικητικούς αγώνες της εργατικής τάξης. Γι’αυτόν τον σκοπό, είναι θεμελιώδες να ανασυγκροτούμε σε κάθε χώρα ταξικά συνδικάτα, να τα ενισχύουμε εκεί όπου ήδη υπάρχουν, για να αντιταχθούμε στον καθεστωτικό συνδικαλισμό που συνεργάζεται με το κράτος και με τα αφεντικά. Μόνο αληθινά συνδικάτα θα μπορέσουν να αγωνιστούν για την ενότητα δράσης του προλεταριάτου, σε εθνικό και διεθνές επίπεδο.

Μόνο με αυτόν τον τρόπο θα μπορέσουν να τεθούν στην ημερήσια διάταξη των αγώνων τα αιτήματα που ενώνουν ολόκληρη την εργατική τάξη:
  - υπεράσπιση και η αύξηση των μισθών, με υψηλότερες αυξήσεις για τους χειρότερα αμειβόμενους·
  - μείωση των ρυθμών, του εργάσιμου ωραρίου και βίου·
  - πλήρη μισθό για τους ανέργους.

Μόνο πάνω σε αυτούς τους στόχους μπορεί να επιτευχθεί η σύγκλιση των απεργιών και των εργατικών διαδηλώσεων, στο χρόνο και στο χώρο.

Αυτή είναι η αναγκαία προϋπόθεση ώστε το προλεταριάτο να ξαναμπεί στον αγώνα, υπό την ηγεσία του κόμματός του, του Διεθνούς Κομμουνιστικού Κόμματος, για την ανατροπή του καθεστώτος της μισθωτής εργασίας, για την κομμουνιστική επανάσταση!

Ένα κόμμα θεματοφύλακας της νάγκης για κομμουνισμό όλης της ανθρωπότητας, των αισθημάτων ταξικής αλληλεγγύης, της επιστήμης του επαναστατικού μαρξισμού και της εμπειρίας δύο πλέον αιώνων ένδοξων εργατικών αγώνων.

   Κάτω ο πόλεμος!
   Κάτω το καθεστώς! του Κεφαλαίου!
   Ζήτω ο Κομμουνισμός!

世界上每年的军费开支现在已经超过了2.2万亿美元，俄罗斯和美国之间的核军备条约正在崩溃，而像德国和日本这样的大国正在重新武装，这是二战以来的第一次，乌克兰的战争有可能吞噬整个欧洲，南中国海正在成为一个巨大的军事化区域，这是美中战争的前兆，很可能涉及全人类。

国际资产阶级举起其破旧的民族主义旗帜，通过挥舞极权主义、法西斯主义、伪 "共产主义 "这些种族和宗教差异的欺骗性妖魔，号召工人互相残杀。

针对这种卑鄙的资产阶级宣传，共产党人回答说--正在准备的这场新的无产阶级大屠杀只有一个原因：它是为了捍卫统治阶级的利益和资本的利润! 一场普遍的战争将是帝国主义在各条战线上的战争!

尽管经济危机日益严重，国家和企业的债务不断增加，尽管世界各国政府都在增加军费开支，但在过去三年里，资本主义经济一直被各种干扰所困扰，一方面，商品生产过剩，另一方面，由于利润率下降的趋势导致资本主义生产无法继续，投资利润率下降，以及社会性的生产和只属于少数人的消费之间的差距越来越大，它们在市场上短缺。

受经济危机困扰的全球资本主义正在接近崩溃。它正在陷入这样一个历史性的危机，以至于社会主义或资本主义之间的旧对立正在转变为社会主义或人类的毁灭之间的对立。

上一次资本的巨大经济危机，即1929年起源于美国的危机，只能通过第二次世界大战的破坏和屠杀来解决。那场全球帝国主义大屠杀导致7000多万人被消灭，其中大部分是无产阶级，整个地球的生产能力几乎完全被摧毁。

战后的三十年是资本主义的 "黄金时代"。由于苏联和美国这两个帝国主义集团分享了战争的战利品，并将各自势力范围内的无产阶级控制起来，积累过程得益于重建被战争摧毁的基础设施和城市的势头。

还有一系列反对腐朽的殖民地和封建政权的资产阶级革命，资本主义在地球的各个角落，特别是在东亚和南亚、印度和中国占据了一席之地。资本主义生产体系的这种全球性扩张，虽然使巨额利润得以积累，但并没有给工人阶级带来繁荣，它只是把苦难和剥削扩大到整个世界。事实上，世界上33亿工薪阶层中的大多数人仍在为饥饿的工资而工作，没有任何经济保障，生活条件也不尽人意。

然而，生产资料的持续技术发展使资本在生产中的盈利能力崩溃，将其推向金融投机的短暂和无用的投资。

但是，各国通过公共债务来遏制危机的每一项措施最终都没有效果，资产阶级为了不破产，把世界推向军事行动，这就把它的所有债务都消灭了。为战争生产武器和战争本身是资产阶级摆脱扼杀其经济体系的生产过剩危机的唯一途径。

这就是为什么各个国家及其执政党散布民族主义，试图将工人与资产阶级的自杀性命运捆绑在一起，为了捍卫其生产方式，被迫将世界陷入战争、恐怖和饥饿的深渊。

但是，正是国际无产阶级，正是世界上数十亿的工人，拥有把人类从资本家封存的命运中解放出来的工具：阶级斗争！

最近，在欧洲的一些国家，在法国、英国、德国、希腊，出现了广泛的罢工运动。在美国，我们也看到了涉及不同类别的广泛罢工。这些斗争是值得效仿的榜样。

由于资本主义是一个基于剥削雇佣劳动的经济体系，工人阶级为捍卫他们的生活和工作条件而进行的斗争可以对抗资本主义政权，并开始准备避免第三次世界大战。每一次反对剥削劳工的斗争，每一次拒绝以国民经济的名义作出牺牲的呼吁，都是反对资本主义及其战争的斗争。捍卫工人阶级的斗争伤害了资本，是削弱臭名昭著的资产阶级政治制度的前提条件。

有必要把工人阶级的斗争联合起来。为此，必须在每个国家重建阶级工会，在已经存在的地方加强它们，反对与国家和老板合作的政权工会主义。只有真正的工会才能够为无产阶级在国内和国际上的统一行动而斗争。

只有这样，才有可能把团结整个工人阶级的要求列入斗争的议程：
  - 捍卫和提高工资，使工资最低的人得到更大的提高；
  - 减少工作节奏、时间和工作生活
  - 给予失业者全额工资。

只有在这些目标上，工人的罢工和示威活动才能在时间和空间上趋于一致。

这是不可或缺的前提，这样无产阶级才能在其政党--国际共产党的领导下，再次回到斗争中，为推翻雇佣劳动制度，为共产主义革命而斗争！"！

党是人类对共产主义需求的宝库，是阶级团结的良知，是革命的马克思主义科学和两个世纪以来工人光荣斗争的经验。

   打倒战争!
   打倒资本政权!
   共产主义万岁!

世界の年間軍事費は2兆2000億ドルを突破し、ロシアとアメリカの核兵器条約は崩壊し、ドイツや日本など大国は第二次世界大戦後初めて再軍備し、ウクライナ戦争はヨーロッパ全体を巻き込め恐れがあり、南シナ海は巨大な軍事化地帯となり、全人類を巻き込めが高い米中戦争の前兆となっている。

国際ブルジョア階級は使い古された民族主義の旗を掲げ、労働者が互いに殺し合うに説得せよ、全体主義、ファシズム、似非「共産主義」に満ちたブギーマンを振りかざしに等しい人種や宗教の違いといった欺瞞。

この下劣なブルブルジョア階級宣伝に対して共産主義者は答える、この新しいプロレタリアに大虐殺へ準備しには、ただ一つの原因がある：それは支配階級の為と資本の益金を守ることである！一般戦争はすべての前線で帝国主義者的であります！

経済危機が深刻化し、国家と企業の債務が増大し、世界中の政府が軍事費を増やしているにも拘る、この3年間資本主義経済は、あらゆる種類の妨害に悩まされてきた。一方では、商品の過剰生産があり、他方では、利益率の低下傾向、投資の収益性の低下、社会性のある生産と少数者のみの消費の間の格差拡大による資本主義生産の継続不可能のために市場で不足しているのである。

経済危機に見舞われたグローバル資本主義は、崩壊に近づきつつある。社会主義か資本主義かという旧来のアンチテーゼが、社会主義か人類滅亡かというアンチテーゼに変容するほどの歴史的危機に陥りつつあるのである。

資本の最後の大きな経済危機、1929年に米国に端を発した危機は、第二次世界大戦の破壊と虐殺によってのみ解決することができた。その世界的な帝国主義の大虐殺は、7000万人以上の人々（ほとんどがプロレタリア）を消滅させ、地球全体にわたって生産能力をほぼ完全に破壊することになった。

第二次世界大戦後の30年間は、資本主義にとって「黄金時代」であった。ソ連と米国の2つの帝国主義圏が戦利品を分け合い、それぞれの勢力圏のプロレタリアートを牽制していたため、戦争で破壊されたインフラや都市を再建する機運から、蓄積のプロセスが利益を得ていた。

また、腐敗した植民地・封建体制に対するブルジョア革命が相次ぎ、東・南アジア、インド、中国を中心に、地球の隅々にまで資本主義が定着していった。資本主義的生産システムのこのような惑星的拡大は、莫大な利益の蓄積を可能にしたが、労働者階級に繁栄をもたらさず、全世界に不幸と搾取を拡大したに過ぎない。実際、世界の33億人の賃金労働者の大多数は、いまだに飢餓賃金で、経済的保障もなく、不相応な生活条件のもとで働いている。

しかし、生産手段の絶え間ない技術開発は、生産における資本の収益性を崩壊させ、金融投機における刹那的で不毛な投資へと資本を押しやる。

しかし、国家が公的債務によって危機を封じ込めるためのあらゆる手段は、ついに効果を発揮せず、ブルジョアジーは、破産しないために、世界を軍事行動に駆り立て、その債務をすべて帳消しにする。戦争のための武器生産と戦争そのものが、ブルジョアジーの経済システムを締め付ける過剰生産の危機から抜け出すために、ブルジョアジーに残された唯一の方法である。

だからこそ、様々な国家とその与党は、ナショナリズムを広め、労働者を、その生産様式を守るために、世界を戦争、恐怖、飢餓の深淵に陥れることを強いられた、ブルジョア階級の自殺的運命に縛り付けようとするのである。

しかし、それは、国際プロレタリアートであり、資本家によって封印された運命から人類を解放する道具を持つ、世界の数十億の労働者である：階級闘争である！

最近、ヨーロッパのいくつかの国、フランス、イギリス、ドイツ、ギリシャで、大規模なストライキ運動が起こっている。米国でも、さまざまなカテゴリーが関与する大規模なストライキが目撃されている。これらの闘争は、従うべき手本である。

資本主義は、賃金労働の搾取に基づく経済体制であるため、彼らの生活と労働条件を守る労働者階級の闘いは、資本主義体制に対抗し、第三次世界大戦を回避するための準備を始めることができます。労働の搾取に反対するすべての闘い、国民経済の名において犠牲を求める声を拒否することは、資本主義とその戦争に対する闘いである。労働者階級を擁護する闘いは、資本を害し、悪名高いブルジョア政治体制を弱体化させる前提である。

労働者階級の闘いを団結させることが必要である。そのためには、あらゆる国で階級別組合を再建し、すでに存在しているところではそれを強化し、国家とボスに協力する体制的組合主義に反対することが不可欠である。真の労働組合だけが、国内的にも国際的にも、プロレタリアートの行動の統一のために闘うことができるだろう。

このようにしてのみ、全労働者階級を団結させる要求を闘争の議題とすることが可能になる：
  - 賃金の防衛と引き上げ、賃金の 低い人ほど大きく引き上げる；
  - リズム、労働時間、労働生活の 削減
  - 失業者に完全な賃金を与える。

これらの目標にのみ、労働者のストライキとデモは、時間的にも空間的にも収束することができる。

これは、プロレタリアートが、その党である国際共産党の指導の下で、賃金労働体制の打破、共産主義革命のために、再び闘争に戻ることができるようにするための不可欠な前提条件である！

党は、共産主義に対する人類の必要性、階級的連帯の良心、革命的マルクス主義の科学、2世紀にわたる輝かしい労働者の闘争の経験の宝庫である。

   戦争に屈服せよ！
   資本主義の体制は崩壊せよ！
   共産主義万歳！

세계 연간 군사비는 2조 2천억 달러를 넘어섰고, 러시아와 미국 간의 핵무기 조약은 무너지고 있으며, 독일과 일본 같은 강대국들은 2차 세계대전 이후 처음으로 재무장하고 있고, 우크라이나 전쟁은 유럽 전체를 집어삼킬 위협이 되고 있으며, 남중국해는 거대한 군사화 지역이 되어 전 인류를 포함하는 미중 전쟁의 전조가 되고 있습니다.

국제 부르주아지는 낡은 민족주의 깃발을 들고 전체주의, 파시즘, 사이비 "공산주의"의 기만적인 부기맨을 인종과 종교의 차이로 흔들며 노동자들에게 서로를 학살하라고 부추기고 있습니다.

이 사악한 부르주아 선전에 대해 공산주의자들은 대답합니다 - 준비 중인 이 새로운 프롤레타리아 학살의 원인은 단 하나, 지배 계급의 이익과 자본의 이익을 방어하기 위한 것입니다! 일반화된 전쟁은 모든 전선에서 제국주의적일 것입니다!

경제 위기가 심화되고 국가와 기업의 부채가 증가하고 있으며 전 세계 정부가 군사비를 늘리고 있음에도 불구하고 지난 3년 동안 자본주의 경제는 한편으로는 상품 과잉 생산, 다른 한편으로는 이윤율 하락 경향, 투자 수익성 감소, 사회적 생산과 소수의 소비 사이의 격차 증가로 인한 자본주의 생산 지속 불가능으로 인한 시장에서의 부족 등 모든 종류의 교란에 시달려왔다.

경제 위기에 시달리는 글로벌 자본주의는 붕괴에 가까워지고 있습니다. 사회주의냐 자본주의냐의 오래된 대립 구도가 사회주의냐 인류 소멸이냐의 대립 구도로 변모할 정도로 역사적인 위기에 빠져들고 있습니다.

1929년 미국에서 시작된 자본의 마지막 대공황은 제2차 세계대전의 파괴와 학살에 의해서만 해결될 수 있었습니다. 전 세계적인 제국주의 학살은 대부분 프롤레타리아를 중심으로 7천만 명 이상의 사람들을 몰살시켰고, 전 지구의 생산력을 거의 완전히 파괴했습니다.

전쟁 이후 30년은 자본주의의 ’황금기’였습니다. 소련과 미국의 두 제국주의 블록이 전쟁의 전리품을 공유하고 각자의 영향권에서 프롤레타리아트를 견제하면서, 전쟁으로 파괴된 인프라와 도시를 재건하는 과정에서 축적의 추진력을 얻었습니다.

또한 썩은 식민지 및 봉건 체제에 대항하는 부르주아 혁명이 잇달아 일어났고, 특히 동아시아와 남아시아, 인도, 중국 등 지구 곳곳에서 자본주의가 자리를 잡았습니다. 자본주의 생산 시스템의 전 지구적 확장은 막대한 이윤을 축적할 수 있게 해주었지만 노동자 계급에게 번영을 가져다주지는 못했고, 전 세계에 불행과 착취를 확대했을 뿐입니다. 실제로 전 세계 33억 명의 임금 노동자 중 대다수는 여전히 경제적 안정 없이 열악한 생활 조건에서 굶주림에 시달리며 일하고 있습니다.

그러나 생산 수단의 지속적인 기술 발전은 자본의 생산 수익성을 붕괴시켜 자본을 금융 투기에 대한 일시적이고 무분별한 투자로 몰아가고 있습니다.

그러나 공공 부채를 통해 위기를 억제하려는 국가의 모든 조치는 결국 아무런 효과가 없으며 부르주아지는 파산하지 않기 위해 세계를 군사 행동으로 밀어 붙여 모든 부채를 소멸시킵니다. 전쟁과 전쟁을위한 무기 생산은 부르주아지가 경제 시스템을 목 졸라 죽이는 과잉 생산의 위기에서 벗어날 수있는 유일한 방법입니다.

그렇기 때문에 여러 국가와 집권당이 민족주의를 퍼뜨려 노동자들을 부르주아 계급의 자살 운명에 묶어두고 생산 방식을 방어하기 위해 세계를 전쟁, 테러, 기아의 심연에 빠뜨리도록 강요했습니다.

그러나 자본가들이 봉인 한 운명에서 인류를 해방시킬 도구를 소유 한 것은 국제 프롤레타리아트, 전 세계 수십억 명의 노동자입니다: 바로 계급 전쟁입니다!

최근 프랑스, 영국, 독일, 그리스 등 유럽 일부 국가에서 광범위한 파업 운동이 벌어지고 있습니다. 미국에서도 다양한 부문에서 광범위한 파업이 일어나고 있습니다. 이러한 투쟁은 우리가 따라야 할 본보기입니다.

자본주의는 임금 노동 착취에 기반한 경제 체제이기 때문에 노동자 계급이 자신의 생활과 노동 조건을 지키기 위한 투쟁은 자본주의 체제에 대항하고 3차 세계대전을 피하기 위한 준비를 시작할 수 있습니다. 노동 착취에 반대하는 모든 투쟁, 국가 경제의 이름으로 희생을 요구하는 것을 거부하는 모든 투쟁은 자본주의와 전쟁에 반대하는 투쟁입니다. 노동자 계급을 방어하는 투쟁은 자본에 해를 끼치며 악명 높은 부르주아 정치 체제를 약화시키기 위한 전제 조건입니다.

노동자 계급의 투쟁을 단결하는 것이 필요합니다. 이를 위해 모든 나라에서 계급 노조를 재건하고, 이미 존재하는 경우 강화하며, 국가 및 상사와 협력하는 정권 노조주의에 반대하는 것이 필수적입니다. 진정한 노동조합만이 국내 및 국제적으로 프롤레타리아트의 행동 단결을 위해 싸울 수 있을 것입니다.

그래야만 전체 노동계급을 단결시키는 요구를 투쟁의 의제로 삼을 수 있습니다:
  - 임금을 방어하고 인상하며, 가장 낮은 임금을 더 많이 인상한다;
  - 리듬, 시간 및 근무 생활의 감소
  - 실업자들에 대한 전액 임금.

이러한 목표가 있어야만 노동자들의 파업과 시위가 시간과 공간적으로 수렴할 수 있습니다.

이것은 프롤레타리아트가 당인 국제 공산당의지도 아래 임금 노동 체제의 전복과 공산주의 혁명을 위해 다시 한 번 투쟁으로 돌아갈 수 있도록 필수 불가결 한 전제입니다!

당은 공산주의에 대한 인류의 필요성, 계급 연대의 양심, 혁명적 마르크스주의의 과학, 2 세기의 영광스러운 노동자 투쟁의 경험의 저장소입니다.

   전쟁은 물러가라!
   자본 정권과 함께!
   공산주의 만세!